Решења стижу, пљуште оптужбе

У већини виших школа у Србији још нису видели решења поводом захтева за акредитацију, иако је прошло готово две седмице откако су чланови Акредитационе комисије обелоданили резултате. Председник Акредитационе комисије професор др Слободан Арсенијевић моли за мало стрпљења и поручује да ће ускоро свима стићи решење са детаљним образложењима.

– То је обиман посао који треба да одради администрација. Много је материјала који треба да се припреми. Чим ми донесу решења ја их потписујем. Прво су урађена решења за оних 18 школа које су добиле акт упозорења, јер оне лако могу да отклоне уочене недостатке и добију акредитацију. Зато смо желели прво њима да пошаљемо решења, како би им омогућили да због неких формалних недостатака у елаборатима не пропусте рок за расписивање конкурса за упис бруцоша. Потом ће решења добити они чији су захтеви за акредитацију одбијени, надам се до краја ове или почетком следеће седмице. Последњи ће решења добити они који су добили акредитацију, јер се они никоме неће жалити, већ нормално настављају са радом – објашњава Арсенијевић.

Решење са образложењем због чега Виша школа за пројектни менаџмент у Београду није акредитована – препуно је грешака. Тако бар тврде у овој школи.

"Нетачно је да, како је наведено, не испуњавамо основне услове, да немамо довољан број наставника, да нам је библиотека на граници стандарда, да немамо довољно простора", вели професор др Петар Јовановић, некадашњи декан Факултета политичких наука, а сада председник Управног одбора поменуте приватне школе. Према стандардима, ова виша школа требало би да има четири наставника у сталном радном односу, а има шест. Дакле, два више. Уз то има и 11 хонорарних професора.

– Указали су нам на то да један наставник не може да предаје, јер има 67 година. Он, међутим, по закону има право да ради до 1. октобра, али и без њега ова школа има довољно кадра и задовољава стандарде у том домену. По стандарду библиотека мора да има најмање хиљаду библиотечких јединица, а наша школа има 1.500 и све су релевантне за струку. Имамо и довољно простора. По уговору ова виша школа дели простор са Факултетом за дизајн. У Акредитационој комисији су изгледа мислили да ми делимо простор пола-пола, али то није тачно. Школа за дизајн користи само два атељеа, а ми све остало: амфитеатар, четири слушаонице, компјутерску салу са 21 рачунаром, читаоницу, библиотеку, салу за студентски парламент и канцеларије за професоре – објашњава Јовановић.

Он указује на још једну грешку која се омакла у решењу. Ту се, вели, наводи да је ова виша школа поднела и захтев за специјалистичке струковне студије, а то није тачно. Поднети су само захтеви за акредитацију школе као установе и за акредитацију два програма основних струковних студија.

– Ко ради тај и греши. Чланови Акредитационе комисије су за кратко време одрадили огроман посао и могуће су грешке. Ми ћемо се, како процедура омогућава, жалити Националном савету за високо образовање – вели Петар Јовановић, истичући да је та школа отворена прошле године. За сада је похађа 80 студената прве године, а годишња школарина износи 750 евра.

Ректор Мегатренд универзитета професор др Мића Јовановић не верује баш много речима председника Акредитационе комисије, већ сматра да решења не стижу јер чланови поменуте комисије "не знају како да образложе своју одлуку, с обзиром на то да су школе лишили акредитације упркос томе што оне испуњавају све прописане стандарде". Он позива матуранте да се слободно определе за индексе две више школе "Мегатренда", пословне у Београду и менаџмента у Зајечару, иако оне нису акредитоване.

– Жалићемо се Националном савету за високо образовање и надамо се да ће тај савет преиначити одлуку Акредитационе комисије, јер ми заиста имамо фантастичне услове за рад и већ више пута одобрене и потврђене студијске програме. Уколико се то не догоди, онда ћемо, сходно Закону о високом образовању, те две више школе да преиначимо у струковне студије интегрисане у Мегатренд универзитет. За то није потребна акредитација, тако да ће наши студенти студирати без ризика – образлаже ректор "Мегатренда".

Прописи омогућавају да се студијски програми виших школа пребаце на факултет, односно универзитет. У том случају ће струковне студије њихових сада спорних виших школа на акредитацији бити догодине у склопу факултета, односно универзитета. Факултети заправо имају право да организују и академске и струковне студије, док више, будуће високе школе могу да организују само струковне студије.