Fond kao kontrolor

Predlozi o određivanju visina plata zaposlenih u zdravstvu oslanjaju se na dva već duže vreme pominjana načina plaćanja. Prvi podrazumeva čuvenu kapitaciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja će, uz izuzetno komplikovane procedure, omogućiti da četiri odsto varijabilnog dela dohotka zaposlenih bude u korelaciji s ocenjenim rezultatima rada. Svaki komentar na ovaj predlog bio bi uvredljiv za zaposlene u primarnoj zaštiti. Obračun isplata troškova za bolnicei dalje predviđa model plaćanja prema dijagnostički srodnim grupama. Autori su posvetili nekoliko strana metodološkom predstavljanju modela i softvera, ali smatraju da uvođenje ovog načina plaćanja ,,samo po sebi neće predstavljati veliku promenu”. Ocenjeno je, ipak, de će se bolnice u kojima se loše upravlja ,,suočiti s rizikom od gubitka sa neprijatnim posledicama”. Mislim da svi predlozi moraju da doprinesupoboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite građana; uvođenje promena po sili zakona retko kada daje dobre rezultate, a od kažnjavanja ustanova koje se ne snalaze u novom sistemu građani neće imati koristi, naprotiv.

U tekstustrategije naglašeno je i to je da suspoljna i unutrašnja kontrola rada bolnica ,,ključni aspekt obezbeđenja funkcionisanja zdravstvenog sistema”. Navedenoje osam oblasti u kojima se predviđa buduća kontrola. Od opravdanosti prijema (ili neprimanja)pacijenata, do opravdanosti otpusta iz bolnice. Ko i na koji način će da sprovodi ovu kompleksnu kontrolu opet nije objašnjeno. Skraćenje lista čekanja ima svoje posebno poglavljekoje predviđa uređenje sistema i ,,suzbijanje javašluka”.Jedna od navedenih mera je da fond…„angažuje i finansira delatnost nekih lekara specijalista kod nedostataka kadra... da angažuje penzionisane lekare kada treba”. Nejasno je po kom osnovu fond sebi dodeljuje ovu funkciju i da li će uslovi konkursa biti da je lekar u penziji ili može i neko ko je aktivan?

Kontrola nije zaobišla ni privatni sektor, svaka privatna ustanova moraće da ima svoj veb-sajt na kome će biti informacije o vlasnicima uloženog kapitala, cenovnici i drugi podaci, sve to povezano sa sajtom Ministarstva zdravlja. Kao krunu svih meraautori predlažu da se uspostavi sektor upravljanja bolnicama, koji će biti ili priMinistarstvu zdravlja ili pri fondu. Sektor bi,ni manje ni više, imao upravljačka prava i odgovornost za rad svih bolnica. S obzirom na ideje iznete u dokumentu ovakav sektor je idealno rešenje za neprekidnu kontrolusvih.

Kada se završi čitanje strategije nameće se zaključak da fond očigledno ima ambicije da postane apsolutni kontrolor i ocenjivač svih aktivnosti u zdravstvenom sektoru, dok je uloga i mesto glavnog aktera u ovoj oblasti, Ministarstva zdravlja, potpuno marginalizovana. Svakako da prilikom izrade strategije fond mora da bude konsultovan, pre svega zbog svoje odlične baze podataka. Predlagač strategije treba međutim da bude Ministarstvo zdravlja uz saradnju sa komorama, Nacionalnom komisijom za zdravstvo i drugim stručnim partnerima, uz podršku Ministarstva finansija. Paralela ove inicijative fonda je da neka od domaćih banaka bude ključni predlagač strategije razvoja bankarskog sektora.

Drugi zaključak koji se nameće odnosi se na potpuno odsustvo sagledavanja stvarnih potreba u promeni organizovanja rada fonda. On treba da prati promene u zdravstvenom sektoru, ne može da ide ni ispred ni iza njih. Moguće je da predlagači strategije misle da znaju kako rešiti sve probleme u našem zdravstvu, možda i znaju, ali, to nije njihova nadležnost, fond je isključivo finansijska ustanova koja pruža usluge svojim osiguranicima u oblasti zdravstvene zaštite. Naravno, nije sporno da ima puno problema i zastarelih rešenja koja treba menjati, ali sigurna sam da ovo nije način.

Viši stručni saradnik, Ekonomski institut, Beograd