Ni „Fijat” ne može da ujedini vladu

Kragujevac – Deonica puta Kragujevac–Batočina kroz ovu opštinu, u dužini od 9,7 kilometara, biće puštena u saobraćaj prvog septembra ove godine, izjavio je juče za „Politiku“ predsednik batočinske opštine Radiša Milošević. Građevinska dozvola za ovaj deo puta, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10, kompletirana je sredinom aprila, dodao je on, navodeći da se na ovaj dokument čekalo dve i po godine.

Kragujevačka deonica, međutim, još uvek nije dobila građevinsku dozvolu, pa je ostalo nejasno kako će se uopšte odvijati saobraćaj na ovom važnom magistralnom pravcu, ako se zna da je republička saobraćajna inspekcija, iz bezbednosnih razloga, naložila zatvaranje dela puta u dužini od 4,6 kilometara koji je pušten u saobraćaj još sredinom 2010.

Problem predstavljaju i „parčići“ na kojima radovi još nisu počeli, a reč je o najzahtevnijim delovima puta koji je po potpisivanju ugovora sa „Fijatom“, 29. septembra 2008, postao obaveza naše države.

Iako se u ovakvim slučajevima najčešće govori o nedostatku novca, tromoj birokratiji i glomaznoj papirologiji, prepreke na putu Kragujevac–Batočina, koji je, podsetimo, počeo da se gradi još 2004, predstavljaju, očito, i neki neraščišćeni politički računi iz prošlosti. Nije, dakle, reč samo o izmešanim ingerencijama resornih ministarstava, već i o suprotstavljenim interesima pojedinih ministara.

– Na dozvolu smo čekali pune dve i po godine, i to zbog birokratije i opstrukcije u ministarstvima, prvo prostornog planiranja, a onda i Ministarstva građevinarstva, na čijem je čelu Velimir Ilić. Mogli smo dozvolu i ranije da dobijemo da nije bilo problema u odnosima nekadašnjeg ministra Olivera Dulića i Verice Kalanović, koja je, prvo, vodila NIP, a sada Ministarstvo regionalnog razvoja. U životu nisam video toliku netrpeljivost među ministrima – izjavio je prvi čovek Batočine Radiša Milošević, inače član DS-a.

Funkcionere URS-a, gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i njegovog zamenika Nebojšu Zdravkovića, koji su na nedavnoj konferenciji za novinare napomenuli da bi iza svih ovih problema mogao stajati nečiji „politički, odnosno politikantski interes“, juče nismo mogli da kontaktiramo, ali smo od direktora Preduzeća za izgradnju Slobodana Krunića dobili informaciju da bi rušenje spornog dela puta, ipak, moglo biti izbegnuto.

– Deonica od 4,6 kilometara kroz Kragujevac nalazi se u postupku legalizacije – kratko je rekao Krunić za naš list.

Inače, saobraćajna inspekcija koja je naložila vraćanje dela puta u „prvobitno stanje“ je pod ingerencijom Ministarstva saobraćaja koje vodi Milutin Mrkonjić.

Ukupna dužina ovog puta, koji „Fijatu“ treba da omogući lakši transport delova i automobila, iznosi oko 25 kilometara. Nešto manje od deset kilometara prolazi kroz Kragujevac, a blizu 15 kroz Batočinu. Jedno manje „parče“ zalazi i u teritoriju opštine Lapovo. Tim pravcem je išao stari put sa dve kolovozne trake, a svi radovi o kojima govorimo odnose se na proširenje sa još dve nove trake. Ipak, do danas je ostalo nejasno o kakvom je putu, zapravo, reč, magistralnom ili autoputu.

Prema zvaničnoj dokumentaciji, reč je o državnom putu prvog reda, magistralnom pravcu M1-11, s tim da prva deonica kroz Kragujevac, u dužini od oko pet kilometara, ima četiri kolovozne i zaustavnu traku, kao pravi autoput. Ostatak, međutim, nema zaustavnu traku. Pokušavajući da razreši ovu nedoumicu, član kragujevačkog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević svojevremeno je izjavio da put nije ni jedno ni drugo, nego „gradska ulica, nastavak Lepeničkog bulevara“. „Zovite ga kako god hoćete, samo neka se završi“, prosto je, jednom prilikom, uzviknuo gradonačelnik Stevanović, iznerviran što put od svega 25 kilometara nije izgrađen ni posle devet godina gradnje.

Rokovi za završetak gradnje više puta su pomerani, a prema najnovijem planu, put Kragujevac–Batočina trebalo bi da bude završen do kraja ove godine.