Prvi romsko-srpski rečnik

Subotica – Poslednjeg dana maja u tehničku pripremu ušao je „Romsko-srpski i srpsko-romski rečnik”, na više od 880 strana, koji bi iz štampe trebalo da izađe do kraja juna. Alija Krasnići, autor prvog ovakvog rečnika kod nas, kaže da još ne može da veruje da je pred ostvarenjem svog dugogodišnjeg, pionirskog posla.

Ovaj obimni rečnik romski književnik i prevodilac Krasnići počeo je da priprema još 1975. godine, kada je po prostoru Kosova i Metohije sakupljao narodno stvaralaštvo i usmeno predanje.

– Počeo sam da beležim reči sva tri dijalekta prisutna na tom prostoru, gurbetskog, arlijskog i burgudžijskog, s tim da je gurbetski dijalekat rasprostranjen i u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Neke od tih reči i meni su bile nepoznate i želeo sam da ih sačuvam, a posebnu teškoću predstavljalo je i to što nije postojao standardizovani način njihovog pisanja – objašnjava Krasnići za „Politiku”.

Tokom godina sakupio je više od 60.000 reči romskog jezika, koje je predstavio fonetski, a prva verzija njegovog rečnika imala je 1.400 stranica. Zbog toga je Krasnići suzio rečnik, a od reči koje nisu ušle u ovu verziju pripremio „Prvi rečnik stranih reči u romskom jeziku”, koji je za sada samo u rukopisu. I ovaj obimni romsko-srpski i srpsko-romski rečnik godinama je bio tek jedan od projekata za koje je na konkursima pokušavao da dobije novac.

– Pošto sam i prvi Rom koji ima svoju izdavačku kuću „Romane pustika – romske knjige”, konkurisao sam sa 25 naslova na pokrajinskim konkursima, ali nikada nijedna moja molba nije prihvaćena. Prvi put ove godine, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, gradonačelniku Modestu Duliću i Milošu Nikoliću, gradskom sekretaru za kulturu, dobio sam 190.000 dinara za štampanje rečnika. Zahvaljujući i tom novcu, rečnik je mogao da uđe u pripremu za štampu, jer će i moja izdavačka kuća dati deo sredstava, a očekujem odgovor i od Jevrejske zajednice, i nadam se da će i od prodaje uspeti da se štamparijama „Libro kompani” iz Kraljeva i „Amaro drom – Naš put” iz Subotice isplati tih 6.000 evra, koliko košta štampanje knjige – kaže Krasnići i objašnjava da je tu uračunat i rad recenzenata dr Goluba Jašovića i Nedžmedina Nezirija.

Krasnići priča kako je potpuno svestan da izdavačke kuće ne nalaze interes u štampanju knjiga za Rome, međutim od državnih institucija ipak očekuje da podrže stvaralaštvo na njihovom jeziku, kao što to čine i u slučaju drugih manjina.

– Treba u prvom redu ostaviti pisani trag na maternjem jeziku, da se i neromi upoznaju sa romskim stvaralaštvom u svim oblastima. Moram reći da ponekad ni same romske organizacije i institucije koje raspolažu određenim finansijskim izvorima nisu zainteresovane za otkup knjiga na romskom, već su više usredsređene na druge oblasti stvaralaštva – kaže Krasnići.

– Romi su uspeli da sačuvaju svoj jezik zbog izdvojenog načina života u mahalama, ali ta getoizacija donela im je i teže uključivanje u širu zajednicu i sistem obrazovanja. Međutim, još ne postoje standardi u pisanoj romskoj reči. To se ne može učiniti preko noći, to je dug proces u kojem bi trebalo da učestvuju sami Romi koji govore svoj jezik – ističe ovaj višestruko nagrađivani književnik.

Dug je spisak knjiga i zbornika koje potpisuje kao autor ili priređivač, ali treba istaći i da je pripremio zbirku romskih bajki koja je prvo izašla na albanskom, a potom, 2001. godine, i na srpskom i engleskom. Ova knjiga, u izdanju Centra za stvaralaštvo mladih iz Beograda, dobila je nagradu na Sajmu knjiga za dizajn Tatjane Kuburović. Za svoju poeziju Krasnići je više puta nagrađivan u Italiji, na internacionalnom konkursu „Amiko Rom”, član je Udruženja književnika Srbije, kao i Komisije za život i običaje Roma pri SANU.