Izdajnik ili „naivni humanista”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Izdajnik koji je, žudeći da postane poznat, direktno pomogao neprijatelju, zbog čega bi u zatvoru trebalo da provede ostatak života, ili mladi i naivni humanista koji je samo želeo da svet bude bolje mesto nego što jeste.

Dva protivrečna portreta, koje su optužba i odbrana iznele na početku suđenja Bredli Meningu, 25-godišnjem vojniku koji je pre tri godine organizaciji „Vikiliks” dostavio oko 700.000 strogo poverljivih vojnih i diplomatskih dokumenata, tako su se uveliko podudarila sa isto tako suprotstavljenim stavovima koje o njemu ima javnost.

Pred vojni tribunal, koji zaseda u bazi „Fort Mid”, na oko 40 minuta vožnje od Vašingtona, u sledeća tri meseca biće izvedeno oko 200 svedoka. Suđenje je već dobilo političke tonove, kako zbog demonstracija Meningovih pristalica, tako i zbog konteksta: okolnosti da je Obamina vlada stekla reputaciju jedne od najagresivnijih kad je reč o borbi protiv „zviždača”, pokrenuvši protiv njih čak šest sudskih procesa (ne računajući Meningov), što je više nego što su u tom pogledu učinili svi dosadašnji predsednici zajedno.

Mobilizacija za podršku Meningu vodi se preko društvenih onlajn mreža, a rezultat je da je više od 20.000 ljudi svojim prilozima omogućilo da se formira fond od 1,25 miliona dolara za njegovu odbranu. Mitinzi podrške ove nedelje planirani su u oko 30 gradova, kako ovde u Americi, tako i u Australiji, Britaniji, Kanadi, Nemačkoj i Južnoj Koreji.

Da bi pokazao kako je optuženi svesno počinio izdaju, prenebregavajući sve što je tokom obuke naučio o postupanju sa poverljivim materijalom, zastupnik države je naveo da je on tokom svog službovanja u Bagdadu više od 200 puta pretraživao „Vikiliks”, da je čak posedovao i direktan telefonski broj njegovog šefa Džulijena Asanža koji ga je navodio koje dokumente da pošalje i kako da sakrije da je zalazio u arhive posebno zaštićene kompjuterske mreže kojoj je imao pristup.

Najteža optužba protiv Meninga je ona za „pomaganje neprijatelju”. Kao dokaz za to, navedena je činjenica da su dokumenti zaplenjeni u kući Osame bin Ladena posle njegove likvidacije pokazali da je vođa Al Kaide lično zahtevao da mu se dostave svi materijali „Vikiliksa”.

Ben Vizner, advokat Američke unije za građanska prava iznenađen je ovakvim pristupom, komentarišući da je „ponekad ono što može biti korisno neprijatelju, u funkcionalnoj demokratiji istovremeno neophodno i javnosti”.

U uvodnom izlaganju odbrane istaknuto je da je Mening dokumente „Vikiliksu” počeo da dostavlja u januaru 2010, pod utiskom činjenice da je u njegovoj jedinici sa ovacijama dočekana vest da u jednoj eksploziji postavljene bombe nije poginuo nijedan američki vojnik, i da je slavlje nastavljeno i posle saopštenja da je tom prilikom nastradala jedna nedužna iračka porodica.

Bio je potom ogorčen i zbog postupka svojih kolega u uniformi koji su iz helikoptera ubili grupu civila, među kojima su bila i dva člana televizijske ekipe Rojtersa, pravdajući se kako su sa visine kamere reportera videli kao neko oružje. Zbog toga je postao uveren da o svemu mora da obavesti javnost, kako bi stekla pravu sliku o ratu.

Zbog ovoga se na Meningov slučaj sve više gleda kao na novu verziju afere „Papiri Pentagona” iz 1971, u kojoj je Danijel Elsberg, tada zaposlen u „Rend korporaciji”, prvo „Njujork tajmsu”, a potom redakcijama još 17 listova, dostavio 7.000 dokumenata iz strogo poverljive studije (kojoj je pristup imalo samo nekoliko ljudi) o vođenju Vijetnamskog rata. Ti papiri su pokazali da je Bela kuća sistematski obmanjivala javnost o ratnim rezultatima, a pre svega otkrili su da se na samom početku znalo da nema nikakvih izgleda da tamošnje vojno angažovanje uspe.

„Njujork tajmsu” je intervencijom države privremeno bilo zabranjeno da te dokumente objavi, ali je u istorijskoj odluci Vrhovnog suda naknadno presuđeno u korist prava javnosti da bude obaveštena o postupcima vlasti.

I Elsberg je kao i Mening bio izveden na sud i optužen za špijunažu, ali je taj slučaj završen fijaskom optužnice, posle otkrića o pokušajima da se bez odgovarajuće procedure pribave dokazi o njegovoj neuračunljivosti.

Zbog toga nije iznenađenje što je Elsberg (82) danas u prvim redovima podrške Meningu. U martu 2011. bio je čak i uhapšen kao učesnik demonstracija zbog Meningovog tretmana kao ratnog zarobljenika u bazi Kvantiko u Virdžiniji, a u prošlu subotu je bio i među demonstrantima ispred kapija „Fort Mida”.