Albanci traže da se rešavaju životna pitanja

Istog dana kada je kosovska skupština usvojila rezoluciju o zaštiti prava Albanaca iz preševske doline, predsednik vladinog Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković obavestio je javnost da je Vlada Srbije 4. juna, na osnovu razgovora u januaru i februaru sa predstavnicima Albanaca iz ovih opština, usvojila platformu koja sadrži spisak tema, plan i postavke za razgovore sa Albancima.

„S obzirom na to da tu ima dosta politizacije i da neke tvrdnje Albanaca iz ovih opština jesu, ali neke i nisu utemeljene, mi smo u prisustvu predstavnika OEBS-a s njima razgovarali i stavili na papir teme o kojima će se razgovarati u okvirima vlade Srbije, odnosno ministarstava”, rekao je Stanković za „Politiku”.

Koje ste probleme izdvojili kao prioritetne?

Platforma koja je usaglašena sa Albancima ima sedam tačaka i odnosi se na zastupljenost, odnosno integraciju Albanaca u državne institucije; ekonomski oporavak ove tri opštine; službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola; decentralizaciju u pravosuđu; obrazovanje, kulturu i medije; zdravstvo i socijalnu zaštitu i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja na tom prostoru.

Kada će početi ti razgovori?

Dogovoreno je da će do 15. jula, u zavisnosti od obaveza predstavnika vlade vezanih za implementaciju sporazuma iz Brisela, albanske lidere primiti premijer Ivica Dačić i predstavnici iz 13 ministarstava. Svakako će opet biti prisutni predstavnici OEBS-a, a videćemo da li će još neko iz međunarodne zajednice prisustvovati. Premijer će obrazložiti teze vlade ali i zašto neke stvari koje je prethodna vlada potpisala nisu realizovane.

Kojom dinamikom će se odvijati ti razgovori?

Oni bi trebalo da počnu u septembru i da traju u vremenskom intervalu predviđenom za kratkoročna rešenja, to jest šest meseci od početka razgovora, za srednjoročna rešenja do godinu dana i dugoročna, koja se odnose na dve i više godina.

Tamošnji albanski političari su podeljeni na one koji sarađuju sa državnim institucijama i one koji ih bojkotuju, kako će se izaći s tim na kraj?

Zahtevi koji su ušli u platformu su zahtevi svih albanskih lidera, bez obzira na to da li su oni podeljeni, da li se slažu ili ne. I ljudi na vlasti i partije u opoziciji su se saglasili sa ovim temama. I to je prioritet za razgovore. Nije predviđeno da se sada uvodu neke nove teme, a garant ovih razgovora je OEBS.

Ipak u tim opštinama neki zakoni se ne poštuju?

To će biti prilika da se definitivno kaže, na primer, povodom Zakona o upisu u matične knjige, koji je donet 2009, da taj zakon ne poštuju lokalne samouprave koje su nadležne za sprovođenje zakona i da vidimo zašto se on ne sprovodi. Ako zakon nije dobar i ako ga treba menjati, onda postoje inicijative za promenu zakona, ali dok važi treba ga poštovati i primenjivati.

U ovim opštinama je barem jedanput godišnje problem i sa albanskim zastavama.

Razgovaraće se i o upotrebi simbola nacionalnih manjina, pozvaćemo i stručnjake iz Tirane da vidimo pod kojim uslovima zastava i grb jedne zemlje mogu biti upotrebljeni na teritoriji druge zemlje.

Koliko vam problema stvara kosovska rezolucija koja određuje Prištinu kao zaštitnika prava Albanaca u preševskoj dolini?

Usvajanje rezolucije u Prištini je provokacija na koju mi ne želimo da reagujemo. Naša obaveza je da poštujemo Ustav i sve zakone Republike Srbije, kao i međunarodne konvencije koje regulišu pravo nacionalne manjine i mi ćemo se u tom okviru i kretati. Imamo redovnu komunikaciju sa ljudima koji su na čelu lokalnih samouprava: ja sam ih obavestio kada je vlada donela ovu platformu.

Po svemu sudeći vi ne očekujete destabilizaciju tog regiona.

Ne očekujemo iz više razloga. Iz svih ovih manifestacija vidi se da ljudi traže da im se rešavaju osnovna životna pitanja, a što se tiče političkih pitanja koja su nametnuta ili iznuđena iz raznoraznih razloga, to je sada manji problem za ljude koji tamo žive. Razumemo potrebu nekih lokalnih lidera da se bave političkim pitanjima, ali istovremeno smatramo da su ekonomska pitanja prioritet: zapošljavanje i poboljšanje materijalnog statusa. U drugoj polovini prošle godine smo dodelili 40 miliona bespovratnih sredstava, sada smo raspisali konkurs, obezbedivši 10 miliona subvencija za mala i srednja preduzeća, obezbeđen je novac i završen tender za završetak izgradnje porodilišta u Preševu, koje će posle 25 godina ponovo početi da radi.