Албанци траже да се решавају животна питања

Истог дана када је косовска скупштина усвојила резолуцију о заштити права Албанаца из прешевске долине, председник владиног Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић обавестио је јавност да је Влада Србије 4. јуна, на основу разговора у јануару и фебруару са представницима Албанаца из ових општина, усвојила платформу која садржи списак тема, план и поставке за разговоре са Албанцима.

„С обзиром на то да ту има доста политизације и да неке тврдње Албанаца из ових општина јесу, али неке и нису утемељене, ми смо у присуству представника ОЕБС-а с њима разговарали и ставили на папир теме о којима ће се разговарати у оквирима владе Србије, односно министарстава”, рекао је Станковић за „Политику”.

Које сте проблеме издвојили као приоритетне?

Платформа која је усаглашена са Албанцима има седам тачака и односи се на заступљеност, односно интеграцију Албанаца у државне институције; економски опоравак ове три општине; службену употребу језика, писма и националних симбола; децентрализацију у правосуђу; образовање, културу и медије; здравство и социјалну заштиту и безбедност и мере за успостављање поверења на том простору.

Када ће почети ти разговори?

Договорено је да ће до 15. јула, у зависности од обавеза представника владе везаних за имплементацију споразума из Брисела, албанске лидере примити премијер Ивица Дачић и представници из 13 министарстава. Свакако ће опет бити присутни представници ОЕБС-а, а видећемо да ли ће још неко из међународне заједнице присуствовати. Премијер ће образложити тезе владе али и зашто неке ствари које је претходна влада потписала нису реализоване.

Којом динамиком ће се одвијати ти разговори?

Они би требало да почну у септембру и да трају у временском интервалу предвиђеном за краткорочна решења, то јест шест месеци од почетка разговора, за средњорочна решења до годину дана и дугорочна, која се односе на две и више година.

Тамошњи албански политичари су подељени на оне који сарађују са државним институцијама и оне који их бојкотују, како ће се изаћи с тим на крај?

Захтеви који су ушли у платформу су захтеви свих албанских лидера, без обзира на то да ли су они подељени, да ли се слажу или не. И људи на власти и партије у опозицији су се сагласили са овим темама. И то је приоритет за разговоре. Није предвиђено да се сада уводу неке нове теме, а гарант ових разговора је ОЕБС.

Ипак у тим општинама неки закони се не поштују?

То ће бити прилика да се дефинитивно каже, на пример, поводом Закона о упису у матичне књиге, који је донет 2009, да тај закон не поштују локалне самоуправе које су надлежне за спровођење закона и да видимо зашто се он не спроводи. Ако закон није добар и ако га треба мењати, онда постоје иницијативе за промену закона, али док важи треба га поштовати и примењивати.

У овим општинама је барем једанпут годишње проблем и са албанским заставама.

Разговараће се и о употреби симбола националних мањина, позваћемо и стручњаке из Тиране да видимо под којим условима застава и грб једне земље могу бити употребљени на територији друге земље.

Колико вам проблема ствара косовска резолуција која одређује Приштину као заштитника права Албанаца у прешевској долини?

Усвајање резолуције у Приштини је провокација на коју ми не желимо да реагујемо. Наша обавеза је да поштујемо Устав и све законе Републике Србије, као и међународне конвенције које регулишу право националне мањине и ми ћемо се у том оквиру и кретати. Имамо редовну комуникацију са људима који су на челу локалних самоуправа: ја сам их обавестио када је влада донела ову платформу.

По свему судећи ви не очекујете дестабилизацију тог региона.

Не очекујемо из више разлога. Из свих ових манифестација види се да људи траже да им се решавају основна животна питања, а што се тиче политичких питања која су наметнута или изнуђена из разноразних разлога, то је сада мањи проблем за људе који тамо живе. Разумемо потребу неких локалних лидера да се баве политичким питањима, али истовремено сматрамо да су економска питања приоритет: запошљавање и побољшање материјалног статуса. У другој половини прошле године смо доделили 40 милиона бесповратних средстава, сада смо расписали конкурс, обезбедивши 10 милиона субвенција за мала и средња предузећа, обезбеђен је новац и завршен тендер за завршетак изградње породилишта у Прешеву, које ће после 25 година поново почети да ради.