Francuska dobila novu vladu

Francuska je juče dobila novu vladu koju čini petnaest ministara, sedam žena i osam muškaraca, a koju je dnevni list "Figaro" već nazvao "drim timom" Fransoa Fijona, premijera koji je prekjuče imenovan.
Najviše kontroverzi izazvalo je imenovanje Bernara Kušnera (67), socijaliste sve do juče, za ministra spoljnih poslova. Prvi šef misije UN na Kosovu i Metohiji i suosnivač "Lekara bez granica" je odmah juče, posle objavljivanja da je postao član Sarkozijeve vlade, isključen iz Socijalističke partije sa obrazloženjem da je pristupio vladi koju je do pre nekoliko nedelja poredio sa vladom Silvija Berluskonija, objavili su francuski mediji.

Šest ključnih ministarskih mesta u novoj francuskoj vladi dobile su tri žene i tri muškarca, uključujući i Kušnera. Alen Žipe, bivši premijer i dugogodišnji saradnik Žaka Širaka, postao je ministar za ekologiju, sektor koji Sarkozi smatra veoma važnim. Žipe, koji je inače optužen 2004. za učešće u proneveri fondova gradske skupštine u vreme kada je Širak bio gradonačelnik, poznat je po donošenju nepopularnih reformi devedesetih godina.

Žan-Luj Borlo koji je kao ministar za rad i socijalna pitanja stekao kredibilitet u vladi Žaka Širaka radeći na suzbijanju nezaposlenosti, imenovan je za ministra ekonomije. Bivša ministarka odbrane Mišel Alio-Mari (60), koju Francuzi zovu MAM (skraćenica od imena i  prezimena), sada je ministar unutrašnjih poslova. MAM je imala i predsedničke ambicije, ali kada je videla da nema šanse da pobedi Sarkozija u kandidaturi svoje partije UMP, rešila je da ga podrži.

Rašida Dati (41), pravnica marokansko-alžirskog porekla, koja se istakla kao Sarkozijev portparol u kampanji, postala je ministar pravde. Mesto je zaslužila, kako stoji u saopštenju, svojim "unutrašnjim kvalitetima", ali smatra se da je njenim imenovanjem sigurno poslata i poruka omladini iz predgrađa.

Nova ministarka poljoprivrede je Kristin Lagard, na čelu novog ministarstva za imigracije i nacionalni identitet je dugogodišnji Sarkozijev saradnik Bris Ortfe, dok je za ministra odbrane imenovan Erve Moren iz stranke Fransoa Bajrua. Iz redova centrista je i Žan-Pjer Žuje, novi državni sekretar za evropska pitanja.

Mediji najviše pažnje poklanjaju Bernaru Kušner, lekaru po profesiji i bivšem ministru zdravlja, kontroverznom političaru koji u Francuskoj već godinama uživa popularnost, ali i kritike. Sarkozi je izjavio da su prioriteti njegove vlade na spoljnopolitičkom planu borba za ljudska prava i globalno zagrevanje, kao i otopljavanje odnosa sa SAD, i smatra Kušnera savršenim za taj zadatak. Kušner je jedan od malobrojnih Francuza koji je podržavao invaziju SAD na Irak, govoreći da on jeste protiv rata, ali da je takođe i protiv Sadamovog režima, dodajući kasnije da je zahvaljujući američkoj ofanzivi svrgnut "đavolski diktator".

On priznaje pravo na mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja radi rešenja humanitarnih problema, pa je u tom smislu podržao i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Posle bombardovanja naše zemlje bio je prvi šef Unmika od jula 1999. do januara 2001. Njegovim radom bile su nezadovoljne obe strane – Miloševićev režim ga je kritikovao da radi u interesu albanskih separatista, a i Albanci su bili nezadovoljni nekim odlukama. Posle odlaska sa Kosova njegov stav je bio da "međunarodna zajednica treba da nastavi da podržava Albance na Kosovu, jer su oni žrtve, ali da Kosovo ne bi trebalo da postane nezavisno".

Rođen 1939. godine u Avinjonu, Kušner je krajem šezdesetih godina boravio u Bijafri sa organizacijom "Francuska medicinska pomoć" koja je 1971. transformisana u "Lekare bez granica" i 1999. godine dobila Nobelovu nagradu za mir. Kasnije je formirao novu organizaciju "Lekari sveta". Neumoran u promovisanju interesa Francuske (a i sopstvenih, dodaju njegovi kritičari), Kušner je u jednom intervjuu, upitan kada je bio najsrećniji, odgovorio: "Svaki put kad osetim da sam koristan."   

Levičar po političkom opredeljenju, najpre je bio član Komunističke partije Francuske, a zatim prešao u Socijalističku partiju iz koje je povremeno izlazio i vraćao se, izuzimajući kratak period u Radikalnoj partiji levice sredinom devedesetih. U predsedničkoj kampanji zagovarao je da se Segolen Roajal udruži sa centristom Fransoa Bajruom smatrajući da je to jedini način da pobede Sarkozija.

Socijalisti sada pitaju kako Kušner može da deli kolektivnu odgovornost sa vladom koja namerava da uništi francuski socijalni model zaštite. Evidentno je da Kušner ima i različite stavove o nekim spoljnopolitičkim pitanjima od Sarkozija. On zagovara ulazak Turske u Evropsku uniju, dok je Sarkozi odlučno protiv. Mediji tvrde da je sigurno da će on uneti novu energiju, elokvenciju i elan u Ministarstvo spoljnih poslova, ali nisu sigurni da će njegov zapaljiv karakter uspeti uvek da se potčini diplomatskim konvencijama.