Afera ipak oborila Volfovica

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. maja – Atmosfera u globalnim krugovima moći, koncentrisanim u središtu Vašingtona, sinoć se naglo popravila – bar onoliko koliko provala oblaka na dugo natuštenom nebu budi nadu u razvedravanje. Predsednik Svetske banke Amerikanac Pol Volfovic (63) najzad je podneo ostavku, traženu mu zbog aferičnog davanja prevelike povišice svojoj intimnoj prijateljici Šahi Riza (53).
Raspletu je obezbeđeno mesto u istoriji. Prvi put za više od 60 godina postojanja te međunarodne finansijske institucije jedan njen predsednik prinudno odlazi s dužnosti.
Bez presedana izgledaju i "prateće okolnosti". Volfovic je, naime, uspeo da izdejstvuje "trampu": da se povinuje zahtevima za povlačenje s dužnosti, ali da zauzvrat dobije specifično "pomilovanje". To jest – da se proglasi da on "nije namerno" zgrešio i da "nije jedini" grešio u postupku koji je izazvao buru u Svetskoj banci i uznemirenje u Beloj kući, na čiji je predlog dobio funkciju, koju će, kako je dogovoreno, definitivno da napusti 30. juna.

Predstoje novi rezovi

Postignuti "dil" podseća na dogovore u ovdašnjem pravosuđu, iako pred njega nije došlo. Prekršiocu normi je olakšan tretman jer omogućava rešavanje krupnijeg slučaja.

Posle dvodnevnog nagodbenog finiširanja, ostavka  je propraćena  pomirljivim saopštenjem Odbora izvršnih direktora banke, koje treba da ublaži činjenicu da je Volfovic pao zbog afere. U njemu se naglašava, uz ostalo, da su njegovi članovi prihvatili objašnjenje Volfovica da je delovao "etično i u dobroj volji za ono što je smatrao najboljim po instituciju", da su tako delovali i drugi akteri, kao i da je "jasno da je niz pojedinaca načinio niz grešaka".

Pravnici bi to obrazloženje mogli da svrstaju u antologiju ishoda sporova po modelu "i vuk sit i ovce na broju". Uz dodatak – da "vuk" ipak odlazi dok "ovce" ostaju.

Predstoje novi rezovi i popunjavanja praznina. S Volfovicem će, kako se nagoveštava, otići i američki kadrovi koje je sa sobom doveo, a koji, kao i on, nisu uspeli da uspostave delotvornu komunikaciju sa oko 7.000 zaposlenih, raznih nacionalnosti, u vašingtonskom sedištu Svetske banke. Uporedo, Bela kuća je najavila da će predsednik Džordž Buš ubrzo predložiti novu ličnost za predsednika banke.

Kao favorite za to mesto AP danas pominje bivšeg zamenika šefovice diplomatije Roberta Zelika, ministra finansija Henrija Polsona, njegovog zamenika Roberta Kimita, bivšeg republikanskog kongresmena Džima Liča, republikanskog senatora Ričarda Lugara i Stenlija Fišera koji je trenutno na čelu Banke Izraela. Spekuliše se i sa odlazećim britanskim premijerom Tonijem Blerom, mada je dosad predsednik Svetske banke uvek bio Amerikanac, kao što je direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uvek Evropljanin.

Kompromisna formula odlaska Volfovica produbila je – preispitivanje klišea po kome predstavniku SAD tradicionalno pripada predsedavanje Svetskom bankom. Kvalifikovanost za taj položaj umesto "nacionalnog ključa" predlažu mnogi, među kojima i organizacija Oksfam posvećena borbi protiv globalnih nepravdi, kao i bivši zamenik generalnog sekretara UN Britanac Mark Malok Braun koji upozorava i da je sada "globalna zajednica više nego ikad u istoriji integrisana, ali i manje upravljiva".

Uviđajući rizik od daljeg smanjivanja međunarodnog prestiža, Vašington obećava da neće ponoviti grešku koju je počinio Buš kad je Volfovica predložio za predsednika Svetske banke – bez konsultacija sa spoljnim partnerima. Takav njegov izbor izazvao je široko nezadovoljstvo, pogotovu među Evropljanima, jer je Volfovic, tada zamenik šefa Pentagona, važio za jednog od glavnih zagovornika rata protiv Iraka.

Pretpostavlja se da je njegov nepopularni, ratni, pedigre bio "varnica požara" koji mu je sada spržio funkciju stečenu pre dve godine. Kritičari mu takođe prebacuju "isključivost i arogantnost" u ophođenju s potčinjenima, kao i potiskivanje neistomišljenika od kojih su neki zbog toga otišli iz banke, navodi "Njujork tajms". Uobičajio je "da kažnjava protivnike i nagrađuje prijatelje", kaže Maniš Bapna iz nezavisnog udruženja za nadgledanje rada banaka.

Šta je sve u "paketu"?

Volfovicevi simpatizeri istrajavaju u tvrdnji da je on bio žrtva svoje borbe protiv korupcije, jer je time razjario zatečenu birokratiju naviklu na privilegije. Oponenti se slažu da je sebi naudio antikorupcijskim pristupom, ali tako što se njegova akcija okrenula protiv njega, kad je Šahi Riza dao povišicu duplo veću od dotad najviše.

Do ovog prekršaja normi je došlo u avgustu 2005. Nerado se povinujući propisu da neposredno nadređeni i podređeni službenici ne mogu da budu u braku ili drugoj intimnoj vezi, Pol je Šahu "ustupio" Stejt departmentu, povisivši joj godišnja primanja, iz fonda Svetske banke u kojoj je i dalje ostala na kadrovskoj listi, sa 132.660 na 180.000, s potonjim rastom na 193.590 dolara. Interna istražna komisija ga je stoga proglasila krivim za svojevoljno kršenje normi…

Kompletan sadržaj "paketa" u koji je uvezana ostavka Volfovica zasad nije obelodanjen. Da li je u kompromis uračunata i otpremnina odlazećem predsedniku Svetske banke, čije godišnje prinadležnosti na toj funkciji premašuju 400.000 dolara, i da li će se Šaha Riza vratiti u instituciju kad je on napusti – neka su od mnogih pitanja koja nastavljaju da intrigiraju javnost.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Bler u igri

Na toj funkciji bi ekonomista svakako bio pogodniji od političara, ali zahvaljujući drugim kvalitetima, odlazeći šef britanske vlade Toni Bler nalazi se među mogućim naslednicima Pola Volfovica na mestu predsednika Svetske banke.

Zvučalo bi manje uverljivo da ovu eventualnost ne spominje istinski svetski autoritet, Džozef Štiglic, nobelovac i bivši potpredsednik banke. U intervjuu Bi-Bi-Si radiju Štiglic je juče potvrdio da je Bler uzet u obzir kao jedan od kandidata o kojima se sada razgovara.

Priznajući da Bler nije favorit, odnosno da ne bi počeo od njegovog imena ako bi pročešljavao spisak najpogodnijih ličnosti za naslednika Volfovica, Štiglic je, međutim, naglasio i premijerove prednosti. "Bler je politički lider sa onom vrstom veza, potrebnih i korisnih nekom ko se nađe na čelu institucije", citiraju američkog profesora britanski listovi, od kojih "Dejli mejl" ne propušta da usput podseti kako je poznato da Bleru matematika nije jača strana.

Konzervativni londonski dnevnik takođe navodi da se šef vlade sprema da "unovči svoje međunarodne kontakte" pošto 27. juna napusti rezidenciju u Dauning stritu 10, pa čak i sasvim ode iz politike, ukoliko mu bude ponuđen "jedan veliki međunarodni posao".

Blerovo imenovanje značilo bi raskid sa tradicijom, jer su funkciju predsednika Svetske banke dosad držali isključivo Amerikanci. Ali, zaključuje "Ekonomist", sledeći predsednik banke biće, kao i prošli, izabranik Džordža Buša.

Bler je ove nedelje bio u Vašingtonu u oproštajnoj poseti. Bila je to prilika u kojoj su dvojica lidera izrazili zadovoljstvo, lično i državničko, specijalnim vezama, potvrđenim i u kontroverznom iračkom ratu. Po preovlađujućim političkim ocenama, upravo učešće u tom konfliktu koštalo je Blera premijerskog mesta, odnosno ubrzalo njegov odlazak pre vremena.

Ali Toni Bler je neuzdrman u uverenju da je ratno (i svako drugo) savezništvo sa Džordžom Bušom bilo ispravno, a u intervjuu En-Bi-Siju posebno je pohvalio Bušovu direktnost u ophođenju, zbog čega je tako lako bilo sarađivati sa njim.

Posle svega nije malo onih koji smatraju da će i Buš naći način da saradnju sa Blerom nastavi tako što će ga dovesti u Vašington u Volfovicovu kancelariju. Pri tom se kao zgodna podudarnost uočava i činjenica da Volfovic napušta dužnost baš kad i Bler svoju. Oni koji ne veruju u slučajnosti vide u tome svršenu stvar sa Blerovim prekookeanskim postavljenjem.