Афера ипак оборила Волфовица

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. маја – Атмосфера у глобалним круговима моћи, концентрисаним у средишту Вашингтона, синоћ се нагло поправила – бар онолико колико провала облака на дуго натуштеном небу буди наду у разведравање. Председник Светске банке Американац Пол Волфовиц (63) најзад је поднео оставку, тражену му због аферичног давања превелике повишице својој интимној пријатељици Шахи Риза (53).
Расплету је обезбеђено место у историји. Први пут за више од 60 година постојања те међународне финансијске институције један њен председник принудно одлази с дужности.
Без преседана изгледају и "пратеће околности". Волфовиц је, наиме, успео да издејствује "трампу": да се повинује захтевима за повлачење с дужности, али да заузврат добије специфично "помиловање". То јест – да се прогласи да он "није намерно" згрешио и да "није једини" грешио у поступку који је изазвао буру у Светској банци и узнемирење у Белој кући, на чији је предлог добио функцију, коју ће, како је договорено, дефинитивно да напусти 30. јуна.

Предстоје нови резови

Постигнути "дил" подсећа на договоре у овдашњем правосуђу, иако пред њега није дошло. Прекршиоцу норми је олакшан третман јер омогућава решавање крупнијег случаја.

После дводневног нагодбеног финиширања, оставка  је пропраћена  помирљивим саопштењем Одбора извршних директора банке, које треба да ублажи чињеницу да је Волфовиц пао због афере. У њему се наглашава, уз остало, да су његови чланови прихватили објашњење Волфовица да је деловао "етично и у доброј вољи за оно што је сматрао најбољим по институцију", да су тако деловали и други актери, као и да је "јасно да је низ појединаца начинио низ грешака".

Правници би то образложење могли да сврстају у антологију исхода спорова по моделу "и вук сит и овце на броју". Уз додатак – да "вук" ипак одлази док "овце" остају.

Предстоје нови резови и попуњавања празнина. С Волфовицем ће, како се наговештава, отићи и амерички кадрови које је са собом довео, а који, као и он, нису успели да успоставе делотворну комуникацију са око 7.000 запослених, разних националности, у вашингтонском седишту Светске банке. Упоредо, Бела кућа је најавила да ће председник Џорџ Буш убрзо предложити нову личност за председника банке.

Као фаворите за то место АП данас помиње бившег заменика шефовице дипломатије Роберта Зелика, министра финансија Хенрија Полсона, његовог заменика Роберта Кимита, бившег републиканског конгресмена Џима Лича, републиканског сенатора Ричарда Лугара и Стенлија Фишера који је тренутно на челу Банке Израела. Спекулише се и са одлазећим британским премијером Тонијем Блером, мада је досад председник Светске банке увек био Американац, као што је директор Међународног монетарног фонда (ММФ) увек Европљанин.

Компромисна формула одласка Волфовица продубила је – преиспитивање клишеа по коме представнику САД традиционално припада председавање Светском банком. Квалификованост за тај положај уместо "националног кључа" предлажу многи, међу којима и организација Оксфам посвећена борби против глобалних неправди, као и бивши заменик генералног секретара УН Британац Марк Малок Браун који упозорава и да је сада "глобална заједница више него икад у историји интегрисана, али и мање управљива".

Увиђајући ризик од даљег смањивања међународног престижа, Вашингтон обећава да неће поновити грешку коју је починио Буш кад је Волфовица предложио за председника Светске банке – без консултација са спољним партнерима. Такав његов избор изазвао је широко незадовољство, поготову међу Европљанима, јер је Волфовиц, тада заменик шефа Пентагона, важио за једног од главних заговорника рата против Ирака.

Претпоставља се да је његов непопуларни, ратни, педигре био "варница пожара" који му је сада спржио функцију стечену пре две године. Критичари му такође пребацују "искључивост и арогантност" у опхођењу с потчињенима, као и потискивање неистомишљеника од којих су неки због тога отишли из банке, наводи "Њујорк тајмс". Уобичајио је "да кажњава противнике и награђује пријатеље", каже Маниш Бапна из независног удружења за надгледање рада банака.

Шта је све у "пакету"?

Волфовицеви симпатизери истрајавају у тврдњи да је он био жртва своје борбе против корупције, јер је тиме разјарио затечену бирократију навиклу на привилегије. Опоненти се слажу да је себи наудио антикорупцијским приступом, али тако што се његова акција окренула против њега, кад је Шахи Риза дао повишицу дупло већу од дотад највише.

До овог прекршаја норми је дошло у августу 2005. Нерадо се повинујући пропису да непосредно надређени и подређени службеници не могу да буду у браку или другој интимној вези, Пол је Шаху "уступио" Стејт департменту, повисивши јој годишња примања, из фонда Светске банке у којој је и даље остала на кадровској листи, са 132.660 на 180.000, с потоњим растом на 193.590 долара. Интерна истражна комисија га је стога прогласила кривим за својевољно кршење норми…

Комплетан садржај "пакета" у који је увезана оставка Волфовица засад није обелодањен. Да ли је у компромис урачуната и отпремнина одлазећем председнику Светске банке, чије годишње принадлежности на тој функцији премашују 400.000 долара, и да ли ће се Шаха Риза вратити у институцију кад је он напусти – нека су од многих питања која настављају да интригирају јавност.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Блер у игри

На тој функцији би економиста свакако био погоднији од политичара, али захваљујући другим квалитетима, одлазећи шеф британске владе Тони Блер налази се међу могућим наследницима Пола Волфовица на месту председника Светске банке.

Звучало би мање уверљиво да ову евентуалност не спомиње истински светски ауторитет, Џозеф Штиглиц, нобеловац и бивши потпредседник банке. У интервјуу Би-Би-Си радију Штиглиц је јуче потврдио да је Блер узет у обзир као један од кандидата о којима се сада разговара.

Признајући да Блер није фаворит, односно да не би почео од његовог имена ако би прочешљавао списак најпогоднијих личности за наследника Волфовица, Штиглиц је, међутим, нагласио и премијерове предности. "Блер је политички лидер са оном врстом веза, потребних и корисних неком ко се нађе на челу институције", цитирају америчког професора британски листови, од којих "Дејли мејл" не пропушта да успут подсети како је познато да Блеру математика није јача страна.

Конзервативни лондонски дневник такође наводи да се шеф владе спрема да "уновчи своје међународне контакте" пошто 27. јуна напусти резиденцију у Даунинг стриту 10, па чак и сасвим оде из политике, уколико му буде понуђен "један велики међународни посао".

Блерово именовање значило би раскид са традицијом, јер су функцију председника Светске банке досад држали искључиво Американци. Али, закључује "Економист", следећи председник банке биће, као и прошли, изабраник Џорџа Буша.

Блер је ове недеље био у Вашингтону у опроштајној посети. Била је то прилика у којој су двојица лидера изразили задовољство, лично и државничко, специјалним везама, потврђеним и у контроверзном ирачком рату. По преовлађујућим политичким оценама, управо учешће у том конфликту коштало је Блера премијерског места, односно убрзало његов одлазак пре времена.

Али Тони Блер је неуздрман у уверењу да је ратно (и свако друго) савезништво са Џорџом Бушом било исправно, а у интервјуу Ен-Би-Сију посебно је похвалио Бушову директност у опхођењу, због чега је тако лако било сарађивати са њим.

После свега није мало оних који сматрају да ће и Буш наћи начин да сарадњу са Блером настави тако што ће га довести у Вашингтон у Волфовицову канцеларију. При том се као згодна подударност уочава и чињеница да Волфовиц напушта дужност баш кад и Блер своју. Они који не верују у случајности виде у томе свршену ствар са Блеровим прекоокеанским постављењем.