Norveška proteruje mornare

Ako prođe predlog vlade, norveška reč za mornare  biće izbačena iz rečnika i upotrebe. Ona će uprkos negodovanju  okorelih morskih vukova biti zamenjena rodno neutralnom , rogobatnijom kovanicom – zaposlenik(ca) na brodu. Svi norveški kapetani i mornari moraće da se naviknu da je vreme rezervisano za muška zanimanja otišlo u istoriju čak i lingvistički. 

Nije malo onih koji za  ovakve i slične  nametnute promene u jeziku nemaju razumevanja. Osuđuje se  državna birokratijazato što se meša u sve i svašta pa čak i u istorijske korene reči kojima na silu boga hoće da promeni rod. Nije prvi put da su bračni krevet, navike i dična istorija Vikinga, žrtve državne intervencije sve u cilju da se, slobode ljudska prava urede po merilima savršenog civilnog društva što ponekad ismejavaju čak i norveški intelektualci. Među njima je i Erlend Lu, kultni norveški pisac koji („Fvonk”, „Prohujalo sa ženom” prevedeni i kod nas) od mešanja norveške države u privatne poslove pravi urnebesnu satiru. Glavni junak u „Fvonku” razvio je fobiju od trudnica koje su zaštićene svim najpozitivnijim zakonima u Norveškoj. Ne sme ni da izađe iz kuće a kamoli da se usudi da ode u jednu od radnji gde se prodaje alkohol i da kupi bocu vina. One su „sa svojim stomacima” napravile neprobojne barikade svuda po gradu: Ne dozvoljavaju da se pije, puši, vozi auto, igraju karte, gleda televizija..., ne puštaju više muški rod ni da diše. 

„Apsolutnu ravnopravnost” polova, rasa, starih i mladih, veroispovesti  i seksualne orijentacije nacija podržava gotovo jednoglasno, a samo mali broj Norvežana osporava načine na koji država to sprovodi.

Norveška je prva nezavisna zemlja na svetu  u kojoj su žene dobile pravo glasa tačno pre sto godina  11. juna 1913. Do tada  tri zemlje (Novi Zeland  1893,  Australija 1902. i Finska 1906) već su imale univerzalna demokratska prava što podrazumeva pravo glasa za sve, ali one nisu u tom trenutku imale suverenu državu.

Norveška je bila jako siromašna i retko naseljena zemlja kada je pre tačno sto godina parlament jednoglasno doneo odluku da se žene u pravima izjednače sa muškarcima. Dvadeset tri godina pre toga prvi put je glasano za davanje prava glasa ženama  i parlament je sa 70 glasova protiv i 44 glasova za odbio ovaj predlog. Članovi parlamenta su govorili da žena po prirodi, ne može da se bavi politikom, i da bi takva odluka narušila tradiciju norveškog porodičnog doma. Ali to je bilo pre više od sto godina kada je crkva imala jak uticaj na političko rasuđivanje. Samo dve decenije kasnije, poslanici su odbacili klerikalne argumente i poslušali borbeno rezonovanje društava za rodnu ravnopravnost.

A u mnogo bogatijem Njujorku, žene su izašle na ulice tražeći da se u pravima izjednače sa muškarcima i navodeći daleku i siromašnu Norvešku kao primer  za ugled.

Uspon žena na norveškoj političkoj lestvici nije bio lak . Tek devet godina pošto je usvojen zakon o univerzalnom pravu glasa, u Storting je izabrana prva poslanica. A tek 1981, Gro Harlem Bruntland iz Radničke partije postala je prva premijerka Norveške. Pet godina kasnije , od osamnaest ministara u vladi , osam je bilo ženskog roda.

Od 2009. kada su održani poslednji opšti izbori 40 odsto ženskih poslanika čini parlament a u vladi je polovina ženskih ministara.

Norveška je ponosna što je uspela da postigne veliki napredak ka rodnoj ravnopravnosti i stogodišnjicu zakona kojim je ženama dato pravo glasa proslavlja kod kuće i u celom svetu. Nije zaobiđen ni Beograd gde ovim povodom Ambasada Kraljevine Norveške organizuje svečanost i uručuje nove donacije za projekte koji doprinose razvoju civilnog društva.

Konsensus je najčešće rešenje u norveškim sporovima , bilo da su oni politički, pravni ili kulturološki, dogovor se gotovo uvek postiže ustupcima obe strane u sporu. Mnogi međutim tvrde da izbacivanje mornara iz savremenog rečnika neće dozvoliti ni po koju cenu. To je apsurd, koji ne možemo prihvatiti. Ovakvim rečima i povišenim tonom obraća se javnosti jedan dugogodišnji kapetan tankera. Drugi pak sve okreću na šalu i predlažu da Sneško Belić , u zemlji fjordova postane Sneška. Što da ne, odgovara jedna Norvežanka , aktivistkinja u organizaciji za ravnopravnost. Ona je kaže okrenuta budućnosti, i u njoj nema mesta za dugogodišnju predrasudu koja prati sve moreplovce na svetu. Žena na brodu više ne sme da se smatra predznakom nesreće. Lingvistika mora da pomogne da se i na moru i na kopnu i u snegu uspostavi – realnost.