Норвешка протерује морнаре

Ако прође предлог владе, норвешка реч за морнаре  биће избачена из речника и употребе. Она ће упркос негодовању  окорелих морских вукова бити замењена родно неутралном , рогобатнијом кованицом – запосленик(ца) на броду. Сви норвешки капетани и морнари мораће да се навикну да је време резервисано за мушка занимања отишло у историју чак и лингвистички. 

Није мало оних који за  овакве и сличне  наметнуте промене у језику немају разумевања. Осуђује се  државна бирократијазато што се меша у све и свашта па чак и у историјске корене речи којима на силу бога хоће да промени род. Није први пут да су брачни кревет, навике и дична историја Викинга, жртве државне интервенције све у циљу да се, слободе људска права уреде по мерилима савршеног цивилног друштва што понекад исмејавају чак и норвешки интелектуалци. Међу њима је и Ерленд Лу, култни норвешки писац који („Фвонк”, „Прохујало са женом” преведени и код нас) од мешања норвешке државе у приватне послове прави урнебесну сатиру. Главни јунак у „Фвонку” развио је фобију од трудница које су заштићене свим најпозитивнијим законима у Норвешкој. Не сме ни да изађе из куће а камоли да се усуди да оде у једну од радњи где се продаје алкохол и да купи боцу вина. Оне су „са својим стомацима” направиле непробојне барикаде свуда по граду: Не дозвољавају да се пије, пуши, вози ауто, играју карте, гледа телевизија..., не пуштају више мушки род ни да дише. 

„Апсолутну равноправност” полова, раса, старих и младих, вероисповести  и сексуалне оријентације нација подржава готово једногласно, а само мали број Норвежана оспорава начине на који држава то спроводи.

Норвешка је прва независна земља на свету  у којој су жене добиле право гласа тачно пре сто година  11. јуна 1913. До тада  три земље (Нови Зеланд  1893,  Аустралија 1902. и Финска 1906) већ су имале универзална демократска права што подразумева право гласа за све, али оне нису у том тренутку имале суверену државу.

Норвешка је била јако сиромашна и ретко насељена земља када је пре тачно сто година парламент једногласно донео одлуку да се жене у правима изједначе са мушкарцима. Двадесет три година пре тога први пут је гласано за давање права гласа женама  и парламент је са 70 гласова против и 44 гласова за одбио овај предлог. Чланови парламента су говорили да жена по природи, не може да се бави политиком, и да би таква одлука нарушила традицију норвешког породичног дома. Али то је било пре више од сто година када је црква имала јак утицај на политичко расуђивање. Само две деценије касније, посланици су одбацили клерикалне аргументе и послушали борбено резоновање друштава за родну равноправност.

А у много богатијем Њујорку, жене су изашле на улице тражећи да се у правима изједначе са мушкарцима и наводећи далеку и сиромашну Норвешку као пример  за углед.

Успон жена на норвешкој политичкој лествици није био лак . Тек девет година пошто је усвојен закон о универзалном праву гласа, у Стортинг је изабрана прва посланица. А тек 1981, Гро Харлем Брунтланд из Радничке партије постала је прва премијерка Норвешке. Пет година касније , од осамнаест министара у влади , осам је било женског рода.

Од 2009. када су одржани последњи општи избори 40 одсто женских посланика чини парламент а у влади је половина женских министара.

Норвешка је поносна што је успела да постигне велики напредак ка родној равноправности и стогодишњицу закона којим је женама дато право гласа прославља код куће и у целом свету. Није заобиђен ни Београд где овим поводом Амбасада Краљевине Норвешке организује свечаност и уручује нове донације за пројекте који доприносе развоју цивилног друштва.

Консенсус је најчешће решење у норвешким споровима , било да су они политички, правни или културолошки, договор се готово увек постиже уступцима обе стране у спору. Многи међутим тврде да избацивање морнара из савременог речника неће дозволити ни по коју цену. То је апсурд, који не можемо прихватити. Оваквим речима и повишеним тоном обраћа се јавности један дугогодишњи капетан танкера. Други пак све окрећу на шалу и предлажу да Снешко Белић , у земљи фјордова постане Снешка. Што да не, одговара једна Норвежанка , активисткиња у организацији за равноправност. Она је каже окренута будућности, и у њој нема места за дугогодишњу предрасуду која прати све морепловце на свету. Жена на броду више не сме да се сматра предзнаком несреће. Лингвистика мора да помогне да се и на мору и на копну и у снегу успостави – реалност.