Rad za minimalnu zaradu

Brojke govore da je radnika na crno sve manje. Intenzivne kampanje Ministarstva rada, Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) i nadzori inspekcije rada, koja poslodavcu ume da odredi kaznu i do milion dinara, urodili su plodom. Ali, gazde su se dosetile novih vidova eksploatacije radnika, koji, opet, prikrivaju pravo stanje stvari, štite svoje radno mesto, a time i svoje poslodavce.

– Prošle godine smo imali najintenzivniju kampanju, tako da se broj radnika na crno smanjio za 20 odsto. Najviše ih je pronađeno u trgovini – 130, potom u zanatstvu 96 i industriji 90, ali i u drugim delatnostima. Ukupno 463 lica, od čega je posle naše intervencije zaposleno 398 – kaže Svetlana Šukić, načelnik Inspekcije rada Srednjobanatskog okruga koja, međutim, objašnjava u čemu se sastoje novi vidovi eksploatacije radnika:

– Oni su sada najčešće primljeni preko NSZ, uredno prijavljeni i isplaćivani, ali ne rade Zakonom propisanih 40, već 50 ili čak 60 sati za minimalnu zaradu. Vlasnik firme državi plaća dažbine za 40 sati, iako šivačica, recimo, radi 20 sati više, baš kao i trgovci koji su na radnom mestu i vikendom i praznicima, a za to nisu plaćeni. Budući da takva odluka ne postoji u papirima firme,  vlasnici se najčešće lako "obračunaju" sa inspektorima. Zatečeni radnici, recimo u trgovinskim radnjama, obično su "supruga ili brat", a inspektori bez izjave radnika zatečenog na radnom mestu ne mogu da pokrenu istragu.

– Mnogo je eksploatacije i u radionicama otvorenim na crno koje se nalaze u nečijem privatnom posedu, a gde inspektori ne mogu da uđu bez naloga tužioca. Kada radnici dobiju otkaz ili im "pukne film" i napuste firmu, pa dođu da prijave svog dojučerašnjeg gazdu, onda je već kasno za pokretanje prekršajnog postupka – ukazuje Svetlana Šukić.

Na teritoriji Južnobačkog okruga za prva tri meseca ove godine izvršena je kontrola 2.384 radnika u različitim firmama, od kojih su oko osam odsto, tačnije 175, bili radnici na crno.

– Svesni smo da je nemoguće iskoreniti rad na crno, naročito u trgovini ili ugostiteljstvu. Pogotovu što se približavamo letu koje je za neke delatnosti "kritičan" period.

– Tako je još jedan vid eksploatacije uzeo maha – ističe Ljiljana Stojšić, načelnik Inspekcije rada i objašnjava: – Radnici bez adekvatnih papira ili potpuno neprijavljeni rade na više radnih mesta. Pre podne u jednoj, popodne u drugoj firmi. Pojedinac je pola dana šanker dok se u drugoj polovini bavi trgovinom. Gazde ne možemo da nateramo da ih prijave, jer navodno ni sami radnici nisu sigurni koliko će ostati u njegovoj firmi, a i to je stvar njihovog ličnog izbora i konačne odluke.

Naša sagovornica ističe da i u velikim i ozbiljnim firmama ima neadekvatnih ugovora, kao bajagi volontiranja i slično. To su inspektori otkrili i u nekim bankama, gde ovakav oblik angažovanja radnika može biti posebno rizičan, a tome do sada nije pridavana naročita pažnja. Ima i ljudi sa fakultetskom diplomom koji otvaraju sopstvene radionice najrazličitijeg profila. Katkad i u struci koja nema nikakve veze sa njihovim obrazovanjem. Poznat je tako slučaj elektroinženjera koji je počeo da pruža - molerske usluge.

--------------------------------------------------------------------------

Pohod na TV kuće

– Kontrolisali smo u jednom danu sve TV kuće i nailazili na lica koja nemaju akt o radnom angažovanju. Doduše, mnogi su prijavljeni i imaju papire. Ali, recimo, kamerman radi u sektoru marketinga. Takođe ima i onih koji imaju uredno zaključen ugovor o autorskom delu, ali kada to njihovo delo prođe, ostaju i dalje u TV kući. Ispada tako da su honorarci i neadekvatno angažovani radnici sami krivi za svoj status. Ali, biće ipak da su nečim zadovoljni, pa i ne vode računa o svom osiguranju, radnom stažu – kaže Ljiljana Stojšić.