Nikola spasao druga od vatre

Mršinci kod Čačka – Plamen se odjednom proširio oko logorske kupe granja, zahvatio obe nogavice Marka Ćurčića (14) i dečak je počeo da viče i trči u noć, pogrešno verujući da će mu to doneti spas. „Bio sam se mnogo uplašio”, objašnjava zbog čega se zapaljen dao u beg.

Bio je 30. april, devet sati uveče, i đaci OŠ „Branislav Petrović” iz Slatine kod Čačka, dvadeset petoro na broju, okupili su se pored rečice spremajući uranak. Kad je Marko počeo da gori nastala je cika, vriska i bežanija i samo jedan dečak krenuo je za pogorelcem, njegov drug iz VII/2 Nikola Ječmenica (14).

– Nikola mi je skočio na leđa, oborio me i ugasio me – pričao je Marko juče za „Politiku”, sedeći u zavojima na terasi rodne kuće u Mršincima. U posetu mu je došao njegov sada najbolji drug,

Nikola iz susedne Slatine. Oba generacija 1999, rođeni kad je Srbija gorela.

– Bio sam na par koraka od Marka, ali sam uspeo da ga stignem posle desetak metara, oborim i ugasim dlanovima. Mene vatra nije opekla – pošteno kaže dečak koji je u tom trenu postupio kao da na plećima nosi iskustvo od stotinu leta.

Odlični su đaci, drugovi da ne govorimo, i tako će valjda ostati. Čekajući da ih Markova majka Zorica posluži tortom, zajedno nam opisuju šta se, ustvari, zbilo te večeri pod Jelicom.

Neko od dečaka poneo je flašu s benzinom da bi pomogao logorskoj vatri da se razbukti. Neuko je zamahnuo bocom iznad plamena koji je odmah suknuo u smeru odakle dolazi benzin i uplašeni dečak je nekontrolisano bacio flašu. Pala je Marku pod noge i plamen je istog trena počeo da se penje uz nogavice.

– Te večeri Marko je smešten u čačansku bolnicu, a zatim je od 2. do 22. maja lečen na Odeljenju plastične hirurgije i opekotina Univerzitetske dečje klinike, u Tiršovoj ulici u Beogradu.

Primio je četiri boce krvi, bila sam sve vreme uz njega jer nije mogao da se hrani sam – pripoveda Zorica Ćurčić.

Njen sin zadobio je opekotine prvog i drugog stepena na obe noge sa zadnje strane, koje su zahvatile 15 procenata telesne površine. Na opečena mesta, postupak je već u toku, biće presađena zdrava koža s njegovih butina, ali to sad ide svojim putem.

osa mu je požutela od ognja, ostao je bez trepavica, ali je stao na noge i još malo pa će početi da živi svoj život kao nekad.

Ćutljiv i tih, Nikola Ječmenica štedi reči. Šta ga je povuklo da potrči za zapaljenim drugom?

– Ne znam. Sve se dogodilo brzo, nisam mnogo razmišljao.

Direktor Osnovne škole u Slatini, Lazar Čikiriz, kaže da je nastavničko veće pohvalilo podvig Nikole Ječmenice.

– Ponosni smo na požrtvovan odnos i drugarstvo ove dvojice učenika – kaže on.
Marko i Nikola, oba sinovi srpskih seljaka.