Struja iz kupatila

Kada je svojevremeno Nemačku zahvatila recesija, tadašnji kancelar Gerhard Šreder pozvao je inovatore da svojim idejama i izumima doprinesu obnovi najmoćnije evropske privrede. Naši pronalazači o nečemu sličnom mogu samo da sanjaju. Makar i simboličan, takav poziv je izostao i 2006, iako je obeležavana 150. godišnjica od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih pronalazača u istoriji.

Ljubiša Ćirić, inovator iz Beograda, gotovo pola stoleća vodi neprekidnu bitku protiv birokrata, neznalica iz vlasti, nadmenih stručnjaka i nezainteresovanih bankara. Često su ga slušali i s prezrenjem, ali je on za 45 godina katalogizovao četrdesetak pronalazaka i realizovao oko četiri stotine novih proizvoda.

Teško bi u tome uspeo da pronalazaštvo nije, kako kaže, "teška bolest, srećom neizlečiva".

U trenutku kada izgovara ove reči, Ćirićev slap jeda se prekida i počinje uzneseno kazivanje o inovatorstvu, intelektualnom bogatstvu koje društvu stoji nadohvat ruke, o modernim tehnologijama, trovačima čoveka i prirode, bedi stotina miliona ljudi širom sveta koji danas nemaju električnu struju, o onima koji u razvijenim industrijskim zemljama idu u penziju zbog invalidnosti a ne zbog starosti.

Kruna njegovog istraživačkog i pronalazačkog rada su mini-hidrocentrala i filter za dimnjake.

Mini-hidrocentrale imaju izlaznu snagu 4-32 kilovata i rade na principu zakona o spojenim sudovima. Zahvaljujući vertikalnoj cevi sa pojačivačem pritiska i prenosnoj komori sa membranom, što su dve ključne tajne pronalaska, u Ćirićevoj centrali kružni tok vode omogućava visok stepen iskorišćenosti energije i neprekinuti proces proizvodnje električne struje. Centrala je izrađena od domaćih materijala, ima rezervoar za vodu zapremine 1.200 litara i smešta se u prostor od samo dva do tri kubna metra. Podsetimo, četiri kilovata električne struje zadovoljavaju potrebe u energiji jednog prosečnog domaćinstva.

I o filteru za dimnjake Ćirić govori dugo, potanko objašnjava prednosti svog pronalaska. U ovog "ubicu otrova" ugradio je pumpe za vodu, ventilator, usisni ventil čistog vazduha, sigurnosni ventil i komoru za prihvat prerađenih otpadnih gasova. Filter eliminiše 85-90 odsto otrova iz industrijskih dimnjaka i prerađuje otpadne gasove u tečne ili čvrste supstance. Njihovu primenu Ćirić vidi u posipanju močvarnih terena ili u stvaranju plodnih podloga za pošumljavanje.

Od proračuna finansijske dobiti (proizvodni troškovi, veličina tržišta eksploatacija patenata), samo za mini-hidrocentrale i filtere za dimnjake, običnom smrtniku se vrti u glavi.

Uverenje da su komplikovani tehnički i tehnološki problemi rešivi na jednostavan način, uz nisku cenu gotovog proizvoda, učinilo je da Ćirić dođe i do konstrukcije sprava za korišćenje energije vetrova, da projektuje sistem za snabdevanje pijaćom vodom ili da konstruiše specijalni bager za proširenje rečnih korita i kopanje rude. Smislio je i naročite krtice za traženje vode u peskovitim i pustinjskim područjima.

Pronalazačka imaginacija dovela ga je i do proizvodnje enterijera i eksterijera, pri čemu se u proizvodnji nameštaja, u izgradnji stanova i drugih objekata štedi čak 40-70 odsto drveta. Gradnju stanova, univerzalnih garaža, farmi i industrijskih pogona definisao je kao modularnu, uz korišćenje specijalnih metalnih gredica. Zidovi su proizvedeni od šest ekološki čistih materijala, bez betonskih blokova i cigli, a konstrukcija objekta je od dva i po puta jača od klasične.

Proizvodnja tih elemenata bila bi industrijska, u fabrikama za veliku, serijsku proizvodnju, preko proizvodnih pogona srednjeg kapaciteta, do mobilnih, prenosivih fabrika za podizanje objekata površine do 330 kvadratnih metara. Ćirić nas uverava da deset takvih kuća može da izgradi za samo 90 dana.

Zahvaljujući našem zemljaku, poslovnom partneru iz Nemačke, Ćirić podiže fabriku za proizvodnju metalnog i stilskog nameštaja u Korićanima kod Kragujevca.

Da bi realizovao biznis plan i podigao fabriku, Ćirić se obratio Fondu za razvoj pri Narodnoj banci Srbije da dobije investicioni kredit od 300.000 evra, s otplatom na pet godina i grejs periodom od godinu dana. U tom lavirintu bilo mu je potrebno više od 600 dokumenata. Posle "prave golgote", na kraju je bio odbijen.