Струја из купатила

Када је својевремено Немачку захватила рецесија, тадашњи канцелар Герхард Шредер позвао је иноваторе да својим идејама и изумима допринесу обнови најмоћније европске привреде. Наши проналазачи о нечему сличном могу само да сањају. Макар и симболичан, такав позив је изостао и 2006, иако је обележавана 150. годишњица од рођења Николе Тесле, једног од највећих проналазача у историји.

Љубиша Ћирић, иноватор из Београда, готово пола столећа води непрекидну битку против бирократа, незналица из власти, надмених стручњака и незаинтересованих банкара. Често су га слушали и с презрењем, али је он за 45 година каталогизовао четрдесетак проналазака и реализовао око четири стотине нових производа.

Тешко би у томе успео да проналазаштво није, како каже, "тешка болест, срећом неизлечива".

У тренутку када изговара ове речи, Ћирићев слап једа се прекида и почиње узнесено казивање о иноваторству, интелектуалном богатству које друштву стоји надохват руке, о модерним технологијама, тровачима човека и природе, беди стотина милиона људи широм света који данас немају електричну струју, о онима који у развијеним индустријским земљама иду у пензију због инвалидности а не због старости.

Круна његовог истраживачког и проналазачког рада су мини-хидроцентрала и филтер за димњаке.

Мини-хидроцентрале имају излазну снагу 4-32 киловата и раде на принципу закона о спојеним судовима. Захваљујући вертикалној цеви са појачивачем притиска и преносној комори са мембраном, што су две кључне тајне проналаска, у Ћирићевој централи кружни ток воде омогућава висок степен искоришћености енергије и непрекинути процес производње електричне струје. Централа је израђена од домаћих материјала, има резервоар за воду запремине 1.200 литара и смешта се у простор од само два до три кубна метра. Подсетимо, четири киловата електричне струје задовољавају потребе у енергији једног просечног домаћинства.

И о филтеру за димњаке Ћирић говори дуго, потанко објашњава предности свог проналаска. У овог "убицу отрова" уградио је пумпе за воду, вентилатор, усисни вентил чистог ваздуха, сигурносни вентил и комору за прихват прерађених отпадних гасова. Филтер елиминише 85-90 одсто отрова из индустријских димњака и прерађује отпадне гасове у течне или чврсте супстанце. Њихову примену Ћирић види у посипању мочварних терена или у стварању плодних подлога за пошумљавање.

Од прорачуна финансијске добити (производни трошкови, величина тржишта експлоатација патената), само за мини-хидроцентрале и филтере за димњаке, обичном смртнику се врти у глави.

Уверење да су компликовани технички и технолошки проблеми решиви на једноставан начин, уз ниску цену готовог производа, учинило је да Ћирић дође и до конструкције справа за коришћење енергије ветрова, да пројектује систем за снабдевање пијаћом водом или да конструише специјални багер за проширење речних корита и копање руде. Смислио је и нарочите кртице за тражење воде у песковитим и пустињским подручјима.

Проналазачка имагинација довела га је и до производње ентеријера и екстеријера, при чему се у производњи намештаја, у изградњи станова и других објеката штеди чак 40-70 одсто дрвета. Градњу станова, универзалних гаража, фарми и индустријских погона дефинисао је као модуларну, уз коришћење специјалних металних гредица. Зидови су произведени од шест еколошки чистих материјала, без бетонских блокова и цигли, а конструкција објекта је од два и по пута јача од класичне.

Производња тих елемената била би индустријска, у фабрикама за велику, серијску производњу, преко производних погона средњег капацитета, до мобилних, преносивих фабрика за подизање објеката површине до 330 квадратних метара. Ћирић нас уверава да десет таквих кућа може да изгради за само 90 дана.

Захваљујући нашем земљаку, пословном партнеру из Немачке, Ћирић подиже фабрику за производњу металног и стилског намештаја у Корићанима код Крагујевца.

Да би реализовао бизнис план и подигао фабрику, Ћирић се обратио Фонду за развој при Народној банци Србије да добије инвестициони кредит од 300.000 евра, с отплатом на пет година и грејс периодом од годину дана. У том лавиринту било му је потребно више од 600 докумената. После "праве голготе", на крају је био одбијен.