Prelomna tačka u istoriji kulinarstva

Nekad su postojala, a nađu se i danas, neka izolovana društva koja nikad nisu prihvatila upotrebu vatre u pripremanju hrane. Pronalazak vatre u najširem smislu bila je prva velika prelomna tačka u istoriji kulinarstva. Verovatno nikad nećemo saznati kad je učinjen ovaj ključni korak ka napretku, ali znamo da je vatra ukroćena pre najmanje pola miliona godina, kako jasno pokazuju ostaci ognjišta u pećini Čukutijen u severnoj Kini. Tu je "Pekinški čovek", jedan od naših najdaljih predaka, ostavio oko tih ognjišta prve moguće tragove kuvanja u nagorelim kostima brojnih životinjskih vrsta – jelena, antilope, konja, majmuna…
Kuvanje hrane, prvo nad otvorenom vatrom, omogućilo je veći broj pripremanja namirnica, pa time i ukusa (jer neke biljke su nejestive, pa čak i otrovne ako nisu kuvane).

Sledeći korak bio je skladištenje hrane i pića. Prvi sudovi su bili životinjske kože. Pletene korpe i tikve, ali je pojava grnčarije označila veliki napredak. Dugo se smatralo da su grnčariju izmislili, prvo na Bliskom istoku najstarija poznata društva koja su obrađivala zemlju, ali je šezdesetih godina prošlog veka jedno iznenađujuće otkriće izašlo na videlo u Japanu, iz vremena kad su ljudi još živeli kao skupljači i lovci. Najstarija grnčarija na svetu datira od pre trinaest hiljada godina i to su praistorijski glineni sudovi iz Odai-Jamamoto i Uširono, na ostrvu Honšu. A najranija grnčarija sa Bliskog istoka, iz Irana, datira iz oko 9000. pre. n. e. Ne samo što je mlađa, nego je i sušena na suncu, za razliku od one japanske koja je pečena na vatri.

Prve pećnice, iz 20.000. godina pre n. e. nađene su u Ukrajini. Bila su to udubljenja u zemlji u kojima je žar od uglja bio prekriven pepelom. Preko toga se stavljala hrana, uvijena u lišće, a udubljenje se pokrivalo zemljom. Rane civilizacije Sumera (u Iraku) i Egipta su, oko 2500. pre n. e. koristile mnogo prepoznatljivije pećnice napravljene od pečene cigle. Ovo se vremenom razvijalo tako da su Sumeri bili prvi koji će praviti pećnice sa nivoima na koje su mogli da se stave duboki i plitki sudovi za kuvanje i prženje. Iskopine velikog sumerskog grada Ur otkrile su veliki broj pećnica od cigle iz 1800. pre n. e. Arheolog ser Lenard Vuli našao je jednu toliko dobro očuvanu pećnicu da je potpalio vatru u peći i ispod nje i spremio obrok.

Kuvanje je stvarno počelo kad je priprema hrane otišla dalje od jednostavnog pečenja mesa, ribe, povrća.