Čežnja za prošlošću

Od večeras u 19 sati u Likovnoj galeriji Kulturnog centra, Beograda izložbom „Izgubljeno/nađeno”, Dejana Vučićević vodi publiku na svojevrsno putovanje kroz vreme. Unutrašnji svet usamljene devojčice subjekt je njene foto-priče, koja se odvija u ambijentima čija scenografija podseća na ambivalentno stanje izgubljenosti u prostoru i vremenu. Scene na fotografijama smeštene su u vreme pedesetih godina prošlog veka, mala junakinja nailazi na razne stupice na svom putu kroz nepoznato, a u tom mozaiku enterijera i eksterijera iz nekada elitnih beogradskih kvartova, ona neumitno i prevremeno odrasta.

Izbor krhkog, mladog, ženskog bića kao junaka ovog konceptualnog projekta, objašnjava sama umetnica:

– Smatram da je kroz nju najbolje mogla da se provuče čista iskrenost i emocija nostalgije. Primetna je disharmonija između nerealnog i realnog, jer devojčica od devet godina ne može da razmišljanja o prošlosti kao odrastao čovek. Ali, namerno je stavljam u tu poziciju. Ta devojčica na neki način jestemetafora za vreme koje je iza nas. U toj priči prošlost je nešto što nosi konotaciju mirnog, staloženog, iskreno zadubljenog suštinu, uz okrenutost ka sebi.

Dejana Vučićević, potom, dodaje:

– I prethodni projekat smestila sam u ambijente koji su fizički i mehanički još živi kao objekti, ali su zapravo malo groblje ugašenih života, obitavanja i dešavanja. Po svojoj strukturi zadržali su osnovni utisak kojem težim – iniciraju na osvrt ka finom hedonizmu i radosti, ka deobi lepog, ka okupljanjima i porodičnim gnezdima. Reč je o predratnim kućama koje su skoro vek unazad menjale i vlasnike i stanare, ali se u njima dešavao život koji u meni budi čežnjiva osećanja.

Naša sagovornica nas upućuje na prošlost između ostalog i zato, jer je to bilo vreme koje je za nju imalo mnogo više emocija, mirisa i ukusa. Sadašnjost je, kaže, bliska frustraciji zbog brzine života, novih tehnologija, izostanka životne romantike.

Dejana Vučićević je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Bavi se vizuelnim umetnostima, iza sebe ima više krupnih samostalnih projekata u okviru dizajna i mode, dva celovečernja igrana filma, bavi se kostimografijom za TV reklame, pozorišne projekte. Samostalno je izlagala: „Srećna porodica”, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 2006, „Još uvek Ljubavnici”, u Turskom kupatilu u Beogradu 2008. i „Buđenje”, u Galeriji „Artget” u Beogradu 2010.

M. Dimitrijević