Чежња за прошлошћу

Од вечерас у 19 сати у Ликовној галерији Културног центра, Београда изложбом „Изгубљено/нађено”, Дејана Вучићевић води публику на својеврсно путовање кроз време. Унутрашњи свет усамљене девојчице субјект је њене фото-приче, која се одвија у амбијентима чија сценографија подсећа на амбивалентно стање изгубљености у простору и времену. Сцене на фотографијама смештене су у време педесетих година прошлог века, мала јунакиња наилази на разне ступице на свом путу кроз непознато, а у том мозаику ентеријера и екстеријера из некада елитних београдских квартова, она неумитно и превремено одраста.

Избор крхког, младог, женског бића као јунака овог концептуалног пројекта, објашњава сама уметница:

– Сматрам да је кроз њу најбоље могла да се провуче чиста искреност и емоција носталгије. Приметна је дисхармонија између нереалног и реалног, јер девојчица од девет година не може да размишљања о прошлости као одрастао човек. Али, намерно је стављам у ту позицију. Та девојчица на неки начин јестеметафора за време које је иза нас. У тој причи прошлост је нешто што носи конотацију мирног, сталоженог, искрено задубљеног суштину, уз окренутост ка себи.

Дејана Вучићевић, потом, додаје:

– И претходни пројекат сместила сам у амбијенте који су физички и механички још живи као објекти, али су заправо мало гробље угашених живота, обитавања и дешавања. По својој структури задржали су основни утисак којем тежим – иницирају на осврт ка фином хедонизму и радости, ка деоби лепог, ка окупљањима и породичним гнездима. Реч је о предратним кућама које су скоро век уназад мењале и власнике и станаре, али се у њима дешавао живот који у мени буди чежњива осећања.

Наша саговорница нас упућује на прошлост између осталог и зато, јер је то било време које је за њу имало много више емоција, мириса и укуса. Садашњост је, каже, блиска фрустрацији због брзине живота, нових технологија, изостанка животне романтике.

Дејана Вучићевић је дипломирала на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Бави се визуелним уметностима, иза себе има више крупних самосталних пројеката у оквиру дизајна и моде, два целовечерња играна филма, бави се костимографијом за ТВ рекламе, позоришне пројекте. Самостално је излагала: „Срећна породица”, у Салону Музеја савремене уметности у Београду 2006, „Још увек Љубавници”, у Турском купатилу у Београду 2008. и „Буђење”, у Галерији „Артгет” у Београду 2010.

М. Димитријевић