Nikada protiv nacionalnih interesa

Nedavna poseta predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča Beogradu ocenjena je kao – strateška. Ne samo stoga što su naše dve zemlje i do sada bile privredno upućene jedna na drugu, nego pre svega stoga što se tokom razgovora dveju delegacija pokazalo da postoji još dosta prostora za širenje međusobne saradnje.

Poznavaoci su, pri tome, podsetili na vreme kada je robna razmena između Ukrajine, kao tadašnje sovjetske republike, i Srbije, kao članice SFR Jugoslavije, bila daleko plodonosnija nego što je to danas slučaj.

O dometima posete Janukoviča Beogradu, o tome šta spaja dve zemlje, u čemu je komplementarnost naših privreda, kako se Kijev i Beograd snalaze na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i gde su otvoreni novi putevi za saradnju, razgovarali smo sa ambasadorom Republike Ukrajine u Srbiji, ekselencijom Viktorom Nedopasom.Mogućnosti za saradnjunaših dveju država su velike: od rudarstva, mašinske industrije, građevinarstva, pa do poljoprivrede. Koliko su ukrajinske kompanije zainteresovane da dođu da rade u Srbiji? A šta bi srpske kompanije mogle da rade u vašoj zemlji?

Tačno, poseta predsednika Ukrajine – bio je to u istoriji ukrajinsko-srpskih odnosa prvi zvaničan dolazak šefa naše države Srbiji –moramo da naglasimo, dala je novi podsticaj dvostranim odnosima u političkoj, trgovinsko-ekonomskoj, kulturno-humanitarnoj oblasti i omogućila opstanak visoke dinamike političkog dijaloga s Republikom Srbijom.

U vreme otvaranja ukrajinsko-srpskog biznis foruma, predsednik Ukrajine je potvrdio da je Srbija za Ukrajinu ključna država na Balkanu kada je reč o ekonomskim odnosima. Takođe, predsednik Janukovič je naglasio da je u ovoj godini najvažniji zadatak prevazilaženje negativnih tendencija u smislu smanjenja robne razmene, a u tom smislu i robe koja spada u visoku cenovnu kategoriju.

Predsednik Ukrajine je, takođe, istakao neophodnost zajedničkih napora preduzetnika obe zemlje u oblastima poput: energetike, mašinogradnje, rudarstva, metalurgije, hemijske i prehrambene industrije, transporta, izgradnje, kao i zajednički izlazak ukrajinskih i srpskih preduzeća na treća tržišta s ciljem realizacije perspektivnih ekonomskih projekata.

Dodao bih i da je predsedavajući Trgovinsko-privredne komore Ukrajine, gospodin Čižov, u svom nastupu na biznis-forumu govorio o dogovorima postignutim sa srpskom stranom o jačanju razmene informacija ekonomskog karaktera, pojednostavljivanju procedure sertifikacije i legalizacije srpske robe u Ukrajini i obratno.

Jedan od velikih problema Srbije je nedostatak stranih investicija. Da li, u tom smislu, možemo da očekujemo veću aktivnost ukrajinskih investitora?

Prema stavu predsednika, uvećanje pokazatelja međusobne trgovine i realizacija značajnih potencijala dvostranih odnosa omogućili bi uvođenje zone slobodne trgovine između naših država, uz uključivanje novih formi saradnje, kao što je razvoj državno-privatnog partnerstva, preciziranje zakonodavnih normi za uvođenje preduzetničke delatnosti, redovno odvijanje zajedničkih ekonomskih foruma, podrške srednjem i malom biznisu, uklanjanje administrativnih barijera koje ometaju ekonomsku saradnju i zajedničko delovanje kompanija iz naših zemalja.

Takođe, ukrajinska strana je potvrdila zainteresovanost za obnavljanje rada „Železare Smederevo” i naglasila spremnost i mogućnost da ovaj kombinat snabdeva kvalitetnim sirovinama.

Ukrajina, jednako kao i Srbija, nastoji da postane punopravna članica Evropske unije. Interesantno je, međutim, da se i pred Kijev i pred Beograd postavljaju određeni uslovi koji nisu važili za države koje su do sada primane u EU. Da li, po vama, to znači da se nešto promenilo u samoj EU ili da su se u poslednje vreme pojavile i druge mogućnosti međunarodnih asocijacija? Ovde, pre svega, u vidu imam Carinsku uniju koju, za sada, čine Rusija, Belorusija i Kazahstan?

Kada je reč o Carinskoj uniji, po ukrajinskom zakonodavstvu naš prioritet su evrointegracije, što je i stav većine naših građana. Podvukao bih da je Kijev koncentrisan na pronalaženje takvog oblika s Carinskom unijom, prema formuli 3+1 (Rusija, Belorusija, Kazahstan + Ukrajina), kako bi se očuvala i učvrstila mogućnost izvoza ukrajinskih proizvoda na to ogromno i važno tržište.

Kada je reč o evrointegracijama, tokom susreta ukrajinskog i srpskog predsednika, naglašeno je da nas sjedinjuje zajednički cilj – strateški kurs ka evropskim integracijama i da je zajednički cilj obe zemlje dobijanje punopravnog članstva u EU. S tim u vezi, dvojica šefova država istakli su važnost sadašnjih etapa: za Ukrajinu to je potpisivanje dogovora o asocijaciji između Ukrajine i EU, a za Srbiju – dobijanje datuma za početak pregovora.

Stiče se utisak da EU okleva u zbližavanju sa Ukrajinom i zbog toga što je reč o drugoj po veličini državi u Evropi, s bezmalo 50 miliona stanovnika, i koja sigurno ne bi mogla u tom savezu da igra sporednu ulogu.

Mi polazimo sa stanovišta da zbližavanje Ukrajine i EU odgovara interesima obe strane, i po ekonomskim i po političkim parametrima.

Nadam se da će ta zainteresovanost dobiti potvrdu tokom samita Istočnog partnerstva u Viljnusu, novembra ove godine.

Danas su napori Ukrajine za evrointegracijama koncentrisana na pitanja postizanja dogovora o asocijaciji između Ukrajine i EU, što će se razmatrati i kroz stvaranje dublje i sveobuhvatnije zone slobodne trgovine, ispunjenje plana delovanja po liberalizaciji viznog režima EU u odnosu na Ukrajinu, realizaciju sistemskih reformi unutar naše države...

Da li postoje precizni podaci o tome koliko su građani Ukrajine zaista zainteresovani za članstvo u EU ili CU? Vidimo da je opozicija veoma burno reagovala na potpisivanje dokumenta s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja fonda Demokratske inicijative i Centra Razumkova, 48,4 odsto građana Ukrajine podržava integraciju sa EU. Istovremeno, 40,3 procenta su naklonjeni ulasku Ukrajine u Carinsku uniju. Prilikom sličnog ispitivanja u avgustu 2012, evrointegracije je podržalo 42,1, a ulazak u Carinsku uniju 46,4 odsto ispitanih. Krajem maja ove godine Ukrajina je potpisala s Carinskom unijom Memorandum o jačanju saradnje što podrazumeva i mogućnost da dobijemo status posmatrača u Evroazijskom savezu 1. januara 2015. Reakcija opozicije za sada se svodi na izjave o nezakonitosti tog dokumenta i traženje da se javno publikuje njegov tekst. Tu je i predlog lidera opozicione partije Batkivština Arsenija Jacenjuka da se unesu izmene u zakon o osnovama spoljne i unutrašnje politike, u smislu zabrane učestvovanja Ukrajine u Carinskoj uniji i drugim nadnacionalnim grupacijama, kako bi se izbegle protivrečnosti u procesu evrointegracija.

Nedavno je iz EU u Kijev stigao zahtev da se razjasne ukrajinski potezi koji se tiču njene saradnje, pa i mogućeg pridruživanja CU, doduše, za početak samo u funkciji posmatrača. Da li u ovakvoj reakciji EU vidite nezadovoljstvo zbližavanjem vaše zemlje i CU?

Status posmatrača Ukrajine u Carinskoj uniji ništa ne menja u procesu integracije Ukrajine u EU. Do sada su parafirani Dogovor o stvaranju zone slobodne trgovine između Ukrajine i EU i taj proces je u opštim crtama okončan. Buduća zona slobodne trgovine između Ukrajine i EU ne zahteva ponovno razmatranje postojećih dogovora o slobodnoj trgovini Ukrajine s drugim državama. Ukrajina može istovremeno da bude u zoni slobodne trgovine i s Rusijom i sa EU, kao i da stvara nove slobodne zone.

Da li činjenica što, prema nedavno potpisanom Sporazumu sa EU, Ukrajina ne sme da sklapa ugovore sa zemljama ili organizacijama van te unije, a koji bi mogli da idu na štetu njenim članicama, na neki način, ograničava suverenitet vaše zemlje, jer onda tu izostaje tržišna utakmica u kojoj se prilike menjaju iz dana u dan?

Ukrajina je suverena zemlja i nijedna druga država ne može da utiče na njen unutrašnji i spoljnopolitički izbor, kao ni da ograničava njen politički i teritorijalni suverenitete. Nije mi poznato da postoji bilo kakav član u okviru Sporazuma sa EU u kom bi se naglašavala zabrana razvoja obostrano korisne saradnje naše zemlje s bilo kojom drugom državom, koja nije članica EU.

A šta se dešava kada se sa strane CU pojavi bolja opcija za saradnju? Može da se stvori situacija u kojoj bi Ukrajina svesno išla protiv sopstvenih interesa?

Ukrajina je uvek bila spremna na saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi s bilo kojom državom i međunarodnom organizacijom. Ali ni pod kojim, objektivnim ili subjektivnim, uslovima nećemo ići protiv sopstvenih nacionalnih interesa.

Slobodan Samardžija