Njegoš svetac samo do Brodareva

Njegoš se proglašava za sveca s tri prsta. A s dva – nema nikakvih šansi. Ovako pesnik Matija Bećković komentariše za „Politiku” teze iz Podgorice, prema kojoj Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) optužuje Srpsku pravoslavnu crkvu da je otvorila front protiv Crne Gore.

S druge strane, jedan od najbližih ljudi Mila Đukanovića, dr Miodrag Vuković, predsednik parlamentarnog Odbora Skupštine Crne Gore za međunarodne odnose i iseljenike, ukazuje na to da potez kao što je pokušaj da se u danima kada slavimo 200 godina rođenja Njegoša on kanonizuje, nije bio dobronameran, jer je on sveti čovek svojim genijalnim umom i poezijom i nema potrebe da mu krojimo politikantsko odelo u Crnoj Gori.

Nove munje i gromove između SPC i Podgorice izazvao je potpredsednik Saveta CPC Stevo Vučinić kada je pokušaj Njegoševe kanonizacije ocenio kao politički manevar SPC, s namerom da autentično crnogorsko duhovno i nacionalno biće integriše u svetosavsku tradiciju, te optužio SPC da ratuje iz svih oružja u nameri da nametne svetosavsku dogmu i klerikalizuje sekularnu državu.

Kao jedan od inicijatora ideje da Njegoš dobije oreol, pesnik Matija Bećković ironično kaže da „tu CPC priznaju sve crkve osim srpske”.

– Nije čudo onda što se oni samo na nju ljute, a ne ni na jednu drugu. Protiv Njegoševe kanonizacije niko nije imao ništa protiv osim Crnogorske pravoslavne crkve i to je naišlo na jednoglasnu osudu cele pravoslavne vaseljene – naglašava Bećković.

On podseća da je prvu ikonu Svetog Petra Drugog na Cetinje poslao ruski patrijarh.

– Koliko sam razumeo, SPC niti je mogla, niti je odbila Njegoševu kanonizaciju, jer bi to bilo apsurdno. Kanonizacija je obavljena na Cetinju i Njegoš je proglašen za sveca u Mitropoliji, na Cetinju, u kojoj je proveo život. Što se mene tiče, ta stvar je okončana. Možda je Njegoš svetac samo do Brodareva, gde ima nekih problema s graničnim prelazom. Ali ni za mene, a kamoli za Njegoša, taj granični prelaz ne postoji. Inače je vrlo zanimljiva pojava da bi ljudi koji nemaju nikakve veze sa crkvom i koji tvrde da je crkva odvojena od države, hteli da odlučuju ko je svetac. Oni koji bi hteli da odlučuju ko je svetac, imaju svakako druge kandidate, verovatno ateiste – ukazuje Matija Bećković.

Vuković, opet, tvrdi da država ne ulazi u to ko se kom bogu moli, ali kaže da postoje problemi sa SPC koje ona istura u prvi plan svaki dan – u pogledu njene registracije u Crnoj Gori i njene imovine.

– Nesporazum je i da li je centrala SPC u stranoj državi ili državi Crnoj Gori. Pitanje da li je SPC strana crkva, jeste dogmatsko i političko pitanje, jer ima dovoljno argumenata da se konstatuje da SPC nije postojala u Crnoj Gori do 1920. godine – kaže Vuković, ističući da se postojanje CPC ni u jednoj varijanti ne sme dovesti u pitanje.

Novim zakonom o verskim zajednicama, najavljuje on, stvoriće se uslovi da se prevaziđu svi nesporazumi između SPC i države Crne Gore.

– Zvanična Podgorica je uspela da izdrži velikosrpske udare političkog, vojnog, kvaziintelektualnog karaktera, ali sada te opasnosti više ne postoje. Predsednik Vlade Srbije je rekao da između država nema ljubavi, već interesa, sa čime se potpuno slažem – napominje Miško Vuković.

Istoričar dr Aleksandar Raković, istoričar Instituta za noviju istoriju Srbije, podseća da nas već dvadesetak godina predstavnici takozvane Crnogorske pravoslavne crkve ne iznenađuju zlonamernim stavovima o SPC i srpskom narodu u Crnoj Gori.

– Najnovije saopštenje crnogorskih separatista, koji sebe izdvajaju iz državnog, nacionalnog, duhovnog i istorijskog identiteta srpskog naroda, o „svetosavskoj religiji” i „autentičnom crnogorskom duhovnom i nacionalnom biću”, vrvi od mantre kojom se samoubeđuju da nisu Srbi i da Njegošev lik i delo ne pripadaju srpskom narodu.

Na to treba reagovati činjenicama poput Njegoševog stava (1848):

– Treba najpre da se Srpstvo oslobodi i ujedini. Ja bih tada u moju Pećku patrijaršiju, a knez srpski u Prizren. Meni duhovna, a njemu svjetovna vlast nad narodom slobodnim i ujedinjenim.
Prema rečima Rakovića, istovetnih primera ima bezbroj. Istorijska Crna Gora je oko sebe opasala tako čvrst bedem srpstva da su pokušaji njenog izdvajanja iz celine srpskog naroda privremeni i osuđeni su na neuspeh, ocenjuje Raković.

Đukanović nije zvao Nikolića

Iako se po političkim kuloarima spekulisalo da je premijer Milo Đukanović pozvao predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kako bi srpski šef države, preko patrijarha Irineja, izdejstvovao da se Njegoš skine s liste kandidata za svece na majskom Saboru SPC, naš izvor blizak vrhu SPC odgovara da to „sto odsto nije tačno”.

– Istina je da vrh SPC nije mogao da se složi s predlogom mitropolita Amfilohija i da su na glasanju protivnici ideje kanonizacije Njegoša bili u ubedljivoj većini. Potom je sam patrijarh lično presekao i doneo odluku – kaže naš sagovornik.