Његош светац само до Бродарева

Његош се проглашава за свеца с три прста. А с два – нема никаквих шанси. Овако песник Матија Бећковић коментарише за „Политику” тезе из Подгорице, према којој Црногорска православна црква (ЦПЦ) оптужује Српску православну цркву да је отворила фронт против Црне Горе.

С друге стране, један од најближих људи Мила Ђукановића, др Миодраг Вуковић, председник парламентарног Одбора Скупштине Црне Горе за међународне односе и исељенике, указује на то да потез као што је покушај да се у данима када славимо 200 година рођења Његоша он канонизује, није био добронамеран, јер је он свети човек својим генијалним умом и поезијом и нема потребе да му кројимо политикантско одело у Црној Гори.

Нове муње и громове између СПЦ и Подгорице изазвао је потпредседник Савета ЦПЦ Стево Вучинић када је покушај Његошеве канонизације оценио као политички маневар СПЦ, с намером да аутентично црногорско духовно и национално биће интегрише у светосавску традицију, те оптужио СПЦ да ратује из свих оружја у намери да наметне светосавску догму и клерикализује секуларну државу.

Као један од иницијатора идеје да Његош добије ореол, песник Матија Бећковић иронично каже да „ту ЦПЦ признају све цркве осим српске”.

– Није чудо онда што се они само на њу љуте, а не ни на једну другу. Против Његошеве канонизације нико није имао ништа против осим Црногорске православне цркве и то је наишло на једногласну осуду целе православне васељене – наглашава Бећковић.

Он подсећа да је прву икону Светог Петра Другог на Цетиње послао руски патријарх.

– Колико сам разумео, СПЦ нити је могла, нити је одбила Његошеву канонизацију, јер би то било апсурдно. Канонизација је обављена на Цетињу и Његош је проглашен за свеца у Митрополији, на Цетињу, у којој је провео живот. Што се мене тиче, та ствар је окончана. Можда је Његош светац само до Бродарева, где има неких проблема с граничним прелазом. Али ни за мене, а камоли за Његоша, тај гранични прелаз не постоји. Иначе је врло занимљива појава да би људи који немају никакве везе са црквом и који тврде да је црква одвојена од државе, хтели да одлучују ко је светац. Они који би хтели да одлучују ко је светац, имају свакако друге кандидате, вероватно атеисте – указује Матија Бећковић.

Вуковић, опет, тврди да држава не улази у то ко се ком богу моли, али каже да постоје проблеми са СПЦ које она истура у први план сваки дан – у погледу њене регистрације у Црној Гори и њене имовине.

– Неспоразум је и да ли је централа СПЦ у страној држави или држави Црној Гори. Питање да ли је СПЦ страна црква, јесте догматско и политичко питање, јер има довољно аргумената да се констатује да СПЦ није постојала у Црној Гори до 1920. године – каже Вуковић, истичући да се постојање ЦПЦ ни у једној варијанти не сме довести у питање.

Новим законом о верским заједницама, најављује он, створиће се услови да се превазиђу сви неспоразуми између СПЦ и државе Црне Горе.

– Званична Подгорица је успела да издржи великосрпске ударе политичког, војног, квазиинтелектуалног карактера, али сада те опасности више не постоје. Председник Владе Србије је рекао да између држава нема љубави, већ интереса, са чиме се потпуно слажем – напомиње Мишко Вуковић.

Историчар др Александар Раковић, историчар Института за новију историју Србије, подсећа да нас већ двадесетак година представници такозване Црногорске православне цркве не изненађују злонамерним ставовима о СПЦ и српском народу у Црној Гори.

– Најновије саопштење црногорских сепаратиста, који себе издвајају из државног, националног, духовног и историјског идентитета српског народа, о „светосавској религији” и „аутентичном црногорском духовном и националном бићу”, врви од мантре којом се самоубеђују да нису Срби и да Његошев лик и дело не припадају српском народу.

На то треба реаговати чињеницама попут Његошевог става (1848):

– Треба најпре да се Српство ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над народом слободним и уједињеним.
Према речима Раковића, истоветних примера има безброј. Историјска Црна Гора је око себе опасала тако чврст бедем српства да су покушаји њеног издвајања из целине српског народа привремени и осуђени су на неуспех, оцењује Раковић.

Ђукановић није звао Николића

Иако се по политичким кулоарима спекулисало да је премијер Мило Ђукановић позвао председника Србије Томислава Николића, како би српски шеф државе, преко патријарха Иринеја, издејствовао да се Његош скине с листе кандидата за свеце на мајском Сабору СПЦ, наш извор близак врху СПЦ одговара да то „сто одсто није тачно”.

– Истина је да врх СПЦ није могао да се сложи с предлогом митрополита Амфилохија и да су на гласању противници идеје канонизације Његоша били у убедљивој већини. Потом је сам патријарх лично пресекао и донео одлуку – каже наш саговорник.