Naši studenti na prestižim evropskim univerzitetima

Stefan Nikolić (25) je trenutno na doktorskim studijama Univerziteta u Jorku i planira da se po dobijanju titule vrati u Srbiju i bavi ekonomskom istorijom na nekom od naših univerziteta.

Njegov drug Stefan Ćulibrk (25) je završio najbolji master na svetu iz oblasti finansija na IE poslovnoj školi u Madridu, a nedavno je dobio posao u Londonu, gde će se baviti trgovinom akcijama na berzi.

Obojica su diplomci Beogradske bankarske akademije, a za prestižne evropske škole preporučile su ih uglavnom desetke u indeksu, iako su do željenih fakulteta morali da preskoče i tešku stepenicu zvanu kvalifikacioni ispiti.

– Moj prosek je bio 9,56. Prvo sam završio magistraturu na Londonskoj školi ekonomije, a sada sam na prvoj godini doktorskih studija u Jorku i specijalizujem se za ekonomsku istoriju. Tako nešto kod nas ne postoji, ni kao predmet, a kamoli kao master – objašnjava Nikolić.

Život u Engleskoj je skup, godišnje je potrebno najmanje 25.000 evra, a samo školarina je oko 15.000 funti. Zanimljivo je da cena studija zavisi od toga da li je student iz Velike Britanije, Evropske unije ili zemlje van EU. Stefan živi u studentskom domu i ima punu stipendiju univerziteta.

– Jeste skupo, ali svako može da nađe stipendiju na osnovu svog truda i uspeha. Naših studenata nema mnogo. Dan mi je ispunjen mnogobrojnim obavezama, asistent sam na prvoj godini, imam oko 200 studenata, idem na seminare i predavanja, a najveći deo dana mi odlazi na obaveze u vezi sa pisanjem doktorskog rada koji će biti na temu razvoja industrije Jugoslavije između dva svetska rata – objašnjava Nikolić i dodaje da se ovom temom kod nas niko nije bavio najmanje 20 godina, a ono što postoji pisano je pristrasno, tako da će ovo biti sasvim nov i svež pogled na ovaj period naše istorije i to odbranjen u aulama engleskog univerziteta.

Priča Stefana Ćulibrka je nešto drugačija, iako je i on krenuo sa idejom da se posle diplomiranja usavrši negde u inostranstvu. Odabrao je pet najbolje rangiranih škola u svetu, konkurisao na svih pet mesta i bio primljen na broj jedan na toj listi.

– Po „Fajnenšl tajmsu”, IE poslovna škola u Madridu je najbolji master iz finansija u svetu. Konkurisao sam sa visokim prosekom, 9,82 i polagao veoma težak test iz matematike i engleskog jezika. Ovde je neophodno da se prođe i letnja praksa, koju sam radio u Londonu, u grupi od 40 ljudi, u kojoj sam bio jedini student van Velike Britanije i jedan od petoro koji nisu bili sa Kembridža ili Oksforda – priča Ćulibrk.

Kada je praksa završena, Stefan je dobio ponudu za posao i – prihvatio je. Za dve nedelje se definitivno seli u London. Radiće u velikoj investicionoj banci u centru Londona, trgovaće akcijama na berzi, a njegov reon biće centralna i istočna Evropa, Bliski istok i Afrika.

– Za razliku od mog kolege, koji želi da se razvija u akademskom pravcu i hoće da se vrati u Srbiju, ja sam više praktičar i za sada ne planiram povratak, barem ne još 10 godina. Ovo jeste stresan posao, ali i dinamičan i zabavan i najgore što moće da ti se dogodi na kraju dana jeste da ostaneš bez posla – sa osmehom i pun energije priča Stefan.

Vreme do odlaska u London, iskoristio je da sa Nikolićem obiđe sadašnje studente, ne bi li im približili iskustva školovanja u inostranstvu.

Nikolić dodaje da su naši studenti prilično pasivni, u Srbiji ne postoji savetovanje o karijeri kada se završi fakultet, a da bi se dobio posao ne smeš da odustaneš ako zakucaš na 49 vrata i dobiješ „ne”, jer će možda iza 50. biti „da”.

Ovo leto će za njega biti radno, provešće dva meseca u Srbiji istražujući za svoj doktorski rad. Obojica nam kažu da prate „Politiku” na internetu i da jedino naš list smatraju novinama na današnjem medijskom tržištu u Srbiji.

– Nadam se da će njihov primer i rezultati koje postižu u evropskim razmerama biti podsticajni i za druge studente – kaže prof. dr Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. Ovde trenutno studira na svim nivoima oko 450 studenata.

– Za razliku od velikih fakulteta, poput Ekonomskog, na našem fakultetu diplomira godišnje samo oko 50 studenata, a u prvu godinu upisujemo 85. Ovi diplomci su dokaz da prolaz u svetu imaju i studenti sa privatnih fakulteta, iako je BBA delimično u državnom vlasništvu – kaže dr Hanić.