Putin pobedio s 1 prema 7

Nemam nameru da naoružavam i finansijski pomažem kanibale – ljude koji ubijaju svoje protivnike, vade im unutrašnje organe i – jedu ih!

Ovakvim stavom predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je „razoružao” svojih edam sagovornika, zastupnika teze da bi sirijski sukob najbrže i najpravednije bio rešen time što bi opozicionim snagama, koje se bore protiv režima predsednika Bašara el Asada, bilo isporučeno naoružanje.

Sve se dešavalo prošlog utorka u irskom golf odmaralištu Loh Ern na samitu G-8, zemalja koje u svojim rukama drže polovinu svetske ekonomije. Reč je o: Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, Rusiji, Italiji i Japanu. Upravo stoga je prosto neshvatljivo da je sa takvog skupa izostala Kina, koja je već sada po snazi druga ekonomija sveta (odmah iza SAD) i koje se pitanja poput slobodne trgovine i suprotstavljanja globalnoj utaji poreza, o kojima je bilo reči u Loh Ernu u, i te kako tiču. Ali, to je već relikt nekih bivših vremena.

Što se Sirije tiče, Amerikanci, Englezi i Francuzi su na skupu ponovili ranije izrečene tvrdnje da je armija predsednika Asada u obračunima sa pobunjenicima koristila nedozvoljeni gas – sarin. Ali, i pored uzoraka krvi i tkanina koje su u vezi sa ovim tvrdnjama predate nadležnim službama UN, ispostavilo se da priloženo nije dovoljno da se sirijska armija optuži za upotrebu bojnog otrova. A boljih dokaza zasad nema.

U priču se uplela i američka štampa, koja je na vrlo otvoren način iznela pomenute nalaze eksperata, a inicijativu Obame da baš na osnovu istih zatraži dodatno naoružavanje Asadovih protivnika, proglasila – „pucnjem uprazno”.

Uoči samita, pa i tokom njegovog trajanja, glavna nepoznanica bio je, svakako, Putin. Posmatrači ovakvih skupova bili su ubeđeni da će „Vladimir neumoljivi” morati da poklekne pred adutima sedmorice sagovornika i prihvati njihov pogled na najaktuelnije svetske probleme. Pa čak i otvorenu pretnju američkog predsednika da će, u sklopu pomoći antivladinim ustanicima, uvesti zonu zabrane leta iznad Sirije.

Kako je ispalo – prevarili su se. Ona toliko pominjana „crvena linija” u sirijskom sukobu, kako su voleli da naglašavaju zapadni lideri, nije pređena. Ili, barem, za to nisu nađeni valjani dokazi.

Ono o čemu zapadni gosti u Loh Ernu nisu dovoljno vodili računa jeste da u Moskvi na rat u Siriji gledaju sa daleko više opreza nego u Vašingtonu, Londonu ili Parizu. U taj kontekst ubačeni su i nedavni predsednički izbori u Iranu, na kojima je ubedljivu pobedu odneo Hasan Rohani, inače zagovornik iranskog nuklearnog programa i, samim tim, neprijatan sagovornik za Zapad.

A Iran je kaspijska zemlja, graniči se sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Turkmenijom, a preko Kaspijskog jezera i sa Kazahstanom i Rusijom. Drugim rečima, sa mnoštvom republika sa kojima Rusija uporno nastoji da obezbedi saradnju adekvatnu onoj iz vremena kada su svi bili jedna porodica zvana – Sovjetski Savez.

Tu su, naravno, i uvek nemirni Avganistan, Pakistan, Irak, Turska. U svakom slučaju, komšiluk u kojem se mnogo šta komeša, a što bi moglo da se odrazi i na poziciju Rusije u regionu.

Samit u Irskoj nije protekao samo u nadigravanju u pogledu sudbine Sirije. Jednako važne teme su bile i trgovinska saradnja Severne Amerike i EU i borba protiv međunarodne korupcije, koja sve više uzima maha. Odluke o ovim pitanjima nisu izazivale posebne sporove iz prostog razloga što se radi o nečemu što jednako utiče na svakog od učesnika samita, pa i na ostale zemalje sveta.

Zato je za novinare bila interesantna tema prisluškivanja telefonskih razgovora bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva na samitu G-20 u Londonu 2009. Ovaj put, prema dosadašnjim saznanjima, sličnih „egzibicija” nije bilo.

Deo onoga što nije učinjeno u Loh Ernu našlo je svoju realizaciju u odluci Putina i Obame da u utorak potpišu novi dogovor o smanjenju nuklearnog arsenala. Reč je o planu „obezbeđenja zaštite, kontrole i broja nuklearnih materijala”. Ovaj dogovor zasnovan je na sličnom sporazumu potpisanom 1992, a kojem je upravo ovih dana istekao rok važnosti. Obe strane obavezale su se tada da će strogo voditi računa o nuklearnim potencijalima i njihovom korišćenju u mirnodopske svrhe.

Očigledno, nesuglasice iz Loh Erna lako su prevaziđene kada su na red došla pitanje od kojih zavisi budućnost cele naše civilizacije. Obama i Putin su u tom pogledu potpuno ispoštovali svoje globalno vođstvo kao partneri, a ne kao eventualni „pobednik” i „pobeđeni” sa samita G-8.

Slobodan Samardžija