Ignasio iz Madrida dopešačio u Beograd

Tridesetogodišnji Ignasio Dean Moulia krenuo je na putovanje 21. marta, sa glavnog trga u Madridu. Od tada je prošao Francuskom, Italijom, Slovenijom, Hrvatskom i sada je u Beogradu. Namera mu je da pohodi 40 država na pet kontinenata i da se u rodnu Španiju vrati za pet godina. I već to bi bio poduhvat vredan pažnje. Ali ono što zamisao ovog tridesetogodišnjeg avanturiste i zaljubljenika u ekologiju čini zaista jedinstvenom, jeste namera da najveći deo tog grandioznog puta prođe – pešice.

– Od polaska, evo već nešto više od tri meseca, nisam koristio nijedno prevozno sredstvo, a dnevno sam prelazio u proseku 40 kilometara, pešačeći pet do šest sati. Osim što je sportski izazov, hodanje je moja kampanja za očuvanje životne sredine, izraz poštovanja prema zemljama koje posećujem i prema prirodi – kaže Ignasio, koga su u našem glavnom gradu ugostili članovi Društva hispanista.

Kada vremenske prilike nisu bile takve da je mogao da spava pod šatorom, što inače najviše voli, Ignasio je noći provodio pod krovom ljudi koje je upoznao na svom putu i koji su poželeli da ga ugoste. Njegove potrebe su skromne, a prtljag nevelik. Sve svoje nosi u kolicima na tri točka, nalik onima za bebe. U njima su vreća i šator za spavanje, nešto odeće, vode i hrane, paket prve pomoći, laptop, fotoaparat i mobilni telefon.

Preko bloga i fejsbuk profila prate ga prijatelji i fanovi kojih jesvakim danom sve više. Njegovi virtuelni pratioci s pažnjom čitaju i komentarišu putopisne beleške i fotografije, a informacije o nesvakidašnjem poduhvatu ovog Španca šire društvenim mrežama. Sledbenici koje je Ignasio upoznao u „hodu”, svedoče o zanimljivom i pozitivnom mladiću, velikom zaljubljeniku u prirodu čija su razmišljanja i stremljenja izvan i iznad okvira uobičajenog.

– Uživam u pejzažima kroz koje prolazim, gradovima, pozitivnim ljudima koje upoznajem. Naravno, nedostaje mi porodica. Oni su neprocenjivo vredna podrška. Mada, priznajem, kada sam roditeljima prvi put predočio šta ću uraditi, rekli su mi da sam lud. Toga sam se živo setio tokom prolaska kroz Italiju. U jednom mestašcu me je zadesila oluja, gume na kolicima su mi se istrošile, a bila je nedelja, pa nigde nisam mogao da kupim rezervne. Na sve to, pokvario mi se i mobilni telefon. A da, zaboravio sam da kažem, taj gradić se zove Loko, što i na italijanskom i španskom znači lud – kroz smeh prepričava Ignasio.

Posle kraćeg predaha i upoznavanja Beograda, namerava da se zaputi ka jugu. Naredna veća stanica je Niš, odakle će „kormilo” okrenuti ka Bugarskoj. Odatle, hodočašće se nastavlja po prostranstvima Azije...

Ljiljana Perović