Monarhisti ponovo crtaju crno-žutu Evropu

Austrijski monarhisti otvorili su uoči minulog vikenda „novu bitku za crno-žutu (srednju i jugoistočnu) Evropu“, rečeno je, doslovce, prošlog četvrtka u sklopu predstavljanja izbornog manifesta. Povod je bio najavljena kandidatura monarhističke stranke „Crno-žuta alijansa“ na predstojećim, parlamentarnim izborima, raspisanim za 29. septembar ove godine.

„Pokrećemo inicijativu sa krajnjim ciljem stvaranja Dunavske konfederacije, odnosno restauracije podunavske carevine, pod krunom Habsburga“,  izjavio je Adolf Laci Milkovic, doajen austrijske monarhističke stranke. Dugogodišnji šef „kabineta“ Ota fon Habzburga, sina poslednjeg austrijskog cara Karla, a svojevremeno i generalni sekretar Panevropske unije u epohi Riharda grofa (po austrijskom ustavu bez prava na titulu) Kudenhofa-Kalergija  – Milkovic je rekao da se kao 74-godišnjak svrstava u red monarhista veterana, što ga čini srećnim.

„Naše pristalice su listom ljudi u punoj snazi. To ukazuje da naša inicijativa nije proizvod sanjarija odlazećih generacija, već potreba politički trezvenih, mladih građana naše zemlje, a i šire“, rekao je Milkovic.

Šta intelektualno jaki i politički trezveni Austrijanci, navodno, priželjkuju pojašnjeno je u programu stranke. Prvo, premašiti propisani cenzus od četiri odsto biračkih glasova, što bi omogućilo zastupljenost stranke u novom sazivu parlamenta. Drugo, radom na daljoj popularizaciji monarhističke ideje trebalo bi postići da se 2018. godine, na stogodišnjicu „republikanskog puča“ izmeni austrijski ustav koji zabranjuje svaki vid restauracije monarhističkog uređenja na teritoriji alpske republike.  

Da bi ostvarila zacrtani cilj, stranka „Monarhisti – crno-žuta alijansa“ bi, najpre, morala da u naredne tri nedelje sakupi bar 2.600 potpisa pristalica sa pravom glasa koji bi podržali njenu kandidaturu na predstojećim izborima, 29. septembra ove godine. Neizvesno je, naravno, da li će joj to poći za rukom, s obzirom da je stranka doživela neuspeh u sličnom poduhvatu, uoči prethodnih parlamentarnih izbora, 2008. godine.      

Prema procenama analitičara, šanse da uspeju su ovoga puta veće. U empiričkim istraživanjima je ustanovljeno da bi, prvi put posle šest decenija, monarhisti mogli da se uključe u izbornu trku. Poslednji put je monarhistička stranka „Savez austrijskih monarhista“ nastupila na izborima davne 1953. godine.

„Uz odgovarajući program, monarhisti bi mogli da pobude interesovanje oko četrdesetak odsto birača, a u krajnjem efektu da osvoje nešto manje od deset odsto glasova“, kaže se u studiji empirijskog instituta GFK-Fesel.

Program o kome bi birači trebalo da daju svoj sud, ističe kao glavni, ali dugoročni cilj restauraciju nasledne monarhije, ali uz mogućnost pokretanja referenduma o smeni aktuelnog monarha i ustoličenja njegovog dinastijskog naslednika.

Krunu bi u Austriji prvi poneo Karl Habzburg Lotringen, najstariji sin Ota Habzburga, tvorca ideje o rekonstituciji carevine kao federacije podunavskih zemalja.

Pretpostavljajući da svet ne bi, bez daljeg, dozvolio novo ujedinjenje nekadašnje carevine pod jednom krunom, austrijski monarhisti teže rasparčavanju carevine na nekoliko kraljevina, pod upravom monarha iz dinastije Habzburg. Monarh bi nosio titulu austrijskog cara. Istovremeno bi bio poglavar carske konfederacije – saveza nekadašnjih „krunskih zemalja“ crno-žute monarhije Habzburga.

U svim analizama na temu kandidature „Crno-žute alijanse“ za ulazak u novi saziv austrijskog parlamenta, ističe se da je republika kao najžešći oponent restauracije monarhije, ipak, sama doprinela novoj popularizaciji krune. Pri tom se ukazuje na neustavnost „saučestvovanja“ republičkih vlasti u „državnom pogrebu“ Ota fon Habzburga, teoretskog pretendenta na krunu: „Kako je moglo biti dozvoljeno da počasni ešalon austrijske garde ispali plotune na pogrebu građanina (Habzburga) koji je za života odbijao da prizna pravo republike na opstanak – govoreći da je pod prinudom potpisao odricanje od krune, ali je, istovremeno, rekao da se nije odrekao krune u ime svojih dinastijskih naslednika“, istaknuto je u saopštenju s aktuelnim povodom vladajuće Socijaldemokratske partije. Pri tom je izostalo obrazloženje – zašto je dozvolu dodelila upravo vladajuća stranka, ista ona koja danas kritikuje taj postupak.