Kosovski put Katalonije

Kosovo se u Madridu i Barseloni poteže kao argument samo povremeno, i to kada su svi drugi putevi za izlazak iz političkog ćorsokaka zatvoreni. Prestonica celovite Španije bila je u takvoj situaciji, kada je pre neki dan „privremeno” zatvorila svoje nebo za prelet aviona predsednika Bolivije Eva Moralesa. Madrid je to učinio, kako je potom objasnio Hose Manuel Garsija Margaljo, ministar spoljnih poslova Španije, jer mu je „jedna od savezničkih država” javila da je u avionu Eva Moralesa najtraženiji američki uzbunjivač Edvard Snouden.

Nije hteo da imenuje zemlju koja im je dojavila pogrešnu informaciju, jer to je, kako je rekao, državna tajna. Pred novinarskim optužbama da Španija više nema nezavisnost u vođenju unutrašnje i spoljne politike, Margaljo se branio – Kosovom. Španija nije priznala nezavisno Kosovo, dok su ga mnoge druge zemlje EU i SAD priznale, rekao je Margaljo kao dokaz da je Madrid u svojim odlukama i dalje nezavisan.

Sa suprotnog stanovišta se u Barseloni koristi „kosovski recept”. Proteklih dana katalonska republikanska levičarska partija Eskera održala je svoj kongres i izložila moguće puteve za otcepljenje. Nezavisnost Katalonije, što je jedan od ciljeva ove partije u naglom usponu može se postići na tri različita načina.

Prvi i najpoželjniji put, kako predlaže Eskera, jeste referendum koji bi se održao uz pristanak Madrida, što je nemoguće, jer španska vlada sa apsolutnom većinom u parlamentu ne dozvoljava izjašnjavanje o otcepljenju i više puta je predočeno da bi se rezultati smatrali ništavnim.

Drugi put da se dođe do Republike Katalonije jeste referendum koji bi se održao bez pristanka Madrida, ali uz podršku EU. I to je nemoguće, jer u EU se odluke takve vrste donose konsenzusom, a bar jedna članica (Španija) bila bi protiv.

Ostaje treći „kosovski put” kao „najmanje poželjno, ali moguće rešenje”, kako su se na svom partijskom kongresu složili delegati ove republikanske stranke sa pretenzijom da u budućoj (takozvanoj) republici Kataloniji bude vladajuća snaga. Po ugledu na Kosovo, Barselona će verovatno već u bliskoj budućnosti parlamentarnom deklaracijom proglasiti nezavisnost Katalonije.

Katalonija će odmah,potom, tražiti „članstvo u Ujedinjenim nacijama”. Za odluku o ostanku „u drugim manje važnim međunarodnim organizacijama i institucijama, biće pitan narod na potonjim referendumima”, navodi se u ovom dokumentu ispisanom na 77 stranica.

Po Eskeri, republika Katalonija imaće, u skladu sa pacifističkom tradicijom ove stranke, aktivnu ulogu u posredovanju i rešavanju sukoba u svetu. Neće se zaboraviti ni ostale teritorije gde žive Katalonci. Ukoliko „katalonska zona na jugu Francuske tako odluči, može se integrisati u federaciju republike Katalonije”. „Najambicioznija levica u istoriji Katalonije”, kako je Eskeru nazvao jedan od glavnih ideologa ove stranke, upotrebiće sva sredstva da pred izbore u EU 2014. katalonske ciljeve stavi u prvi plan.

Mapa puta nezavisne Katalonije zaista je vrlo slična onoj koju je svojevremeno izvela Priština (2008), kao što je jasno zašto je Španija jedna od pet zemalja EU koja se čvrsto drži svog stava da ne priznaje samoproklamovanu nezavisnost Kosova.

Najviši funkcioneri u Briselu su do sada izbegavali da određenije odgovore na pitanje koje im je više puta postavljeno: da li će eventualna nezavisna Katalonija moći da računa na članstvo u EU ili će kao nova država morati da prođe ceo proces pridruživanja od samog početka? Ako je suditi po usvojenim pravilima, odgovor bi morao biti jasan. Republika Katalonija proklamovana unilateralno, bez saglasnosti Španije, ne može da bude članica EU sve dok se Madrid sa tim ne saglasi.

Evropa će vrlo brzo, kako predviđaju mnogi španski analitičari, suočena sa napretkom independentista u Kataloniji, biti u komplikovanijoj situaciji nego što je ova koja se pred njom otvara zbog „nerešenih granica” zemalja kandidata.