Uskoro Legijin "Kraj"

Neki ih nazivaju smećem, neki ozbiljnim ostvarenjima, jedni smatraju da ih treba zabraniti, a drugi da bi to bilo nedopustivo kršenje ljudskih prava i sloboda tek, najpoznatiji srpski zatvorenik Milorad Ulemek Legija i dalje piše knjige. Ovih dana bi u prodaji trebalo da se nađe i njegovo peto ostvarenje otkako je iza rešetaka Centralnog zatvora u Beogradu – roman "Kraj".

Da li je naslov poslednje knjige tesno povezan sa epilogom procesa atentatorima na dr Zorana Đinđića ostaje da se vidi, budući da će Ulemek, ukoliko presuda od 40 godina zatvora postane pravosnažna, imati još dosta vremena da odluči da li će i dalje pisati ili ne. Uglavnom, oko dosadašnjih Legijinih dela u javnosti se dizala velika prašina. Jedna od nedoumica od početka je bila vezana za izdavača, dok se na kraju nije iskristalisalo da iza svih Legijinih ostvarenja ("Gvozdeni rov", "Legionar", "Momci iz Brazila", "Juda" i "Kraj") stoji izdavačka firma "Spina".

Do "Spine" nismo uspeli da dođemo preko javnog servisa "988" ali smo njihov broj telefona našli na sajtu rasformirane Jedinice za specijalne operacije (www.crveneberetke.com). Dama sa kojom smo razgovarali nije želela da joj se objavi ime, ali je rekla da možemo da napišemo da govori u ime firme. Dodala je i da se oni ne kriju i da njihov broj telefona nije registrovan zbog toga što rade u iznajmljenom prostoru. Evo šta nam je još rekla:

– Tiraž knjiga je poslovna tajna, ali odlično se prodaju i postoji veliko interesovanje. Imamo ugovor sa nekoliko privatnih knjižara u kojima se ove knjige mogu naći. Tačno je da ih je "Prosveta" povukla iz prodaje, ali je to učinjeno bez valjanog razloga. Bila je to politička odluka. Oni koji zabranjuju ove knjige ne mogu da se pozovu ni na jedan propis, jer takvog propisa i nema.

Na naše pitanje u vezi sa prihodima od Legijinih knjiga sagovornica "Politike" nije želela da odgovori, ocenjujući ga neprihvatljivo indiskretnim. A upitana ko su čitaoci Ulemekovog stvaralaštva, odgovorila je:

– Ko poštuje lik i delo Legije, taj čita njegove knjige. To što se reklamiramo na sajtu "crvenih beretki" ne smatramo negativnim, jer u protivnom to ne bismo uradili...

Zaista, ko ima najviše koristi od prodaje Ulemekovih pisanija? Jedan od Legijinih branilaca u procesima pred Specijalnim sudom advokat Slobodan Milivojević objašnjava:

– Njemu novac tamo gde sada jeste ne treba. On je sva prava u vezi sa knjigama, uključujući i pravo na zaradu kao autor, preneo na svoju porodicu koja se od toga izdržava. Ja pozivam sve protivnike Ulemekovog pisanja da mi pokažu propis, bilo koji zakonski akt, ili recimo stav Udruženja književnika Srbije, na osnovu koga bi moglo da mu se zabrani da piše. Koliko ja znam, nema te civilizovane zemlje u svetu u kojoj je zakonski zabranjeno pritvorenim licima da pišu i objavljuju. Možda u nekoj "banana" državi...

A evo šta o svemu misli Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće "Fabrika knjiga":

– Neko kaže da te knjige ne valjaju, neko opet tvrdi da je reč o izvanrednoj književnosti. Mene to kao književna tema ne zanima. U svakom slučaju, zakon ne zabranjuje da osoba optužena ili osuđena za neko krivično delo ne može da piše i objavljuje knjige. To je u redu, bilo bi potpuno besmisleno zakonom nekome ograničiti pravo da piše. Ulemekove knjige se, kao uostalom i knjige Radovana Karadžića, koriste, međutim, za nešto drugo: umesto da kažete: "Ja podržavam ubistvo premijera", za šta biste s punim pravom bili javno žigosani, dobijate priliku da kažete: "Odlična je Ulemekova knjiga", i tako bar delimično izbegnete javnu osudu, a da ipak izrazite podršku ubicama. To što je neko video mogućnost da objavljivanjem Ulemekovih knjiga stekne dobit, od drugorazrednog je značaja, i samo je posledica ozbiljnog sukoba vrednosti danas u Srbiji.