„Majkrosoft” prilježni saradnik NSA

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dok je američka diplomatija upregla sve svoje snage da tri južnoameričke vlade odvrati da prime Edvarda Snoudena, on je nastavio da otkriva tajne o tehnologiji i partnerima u sveobuhvatnom špijuniranju prekrivenom samo tankim velom legalnosti.

U najnovijem paketu, koji je po već ustaljenoj praksi prvo dostavljen britanskom „Gardijanu”, u saradničkoj ulozi je barjaktar američke informatičke industrije i neka vrsta globalnog monopoliste –„Majkrosoft”.

Kompanija legendarnog preduzetnika Bila Gejtsa (koji danas tamo nema upravljačke funkcije) kolaborator je Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) u mnogo većoj meri nego što je dosad priznavala. Prema novom dokumentu iz Snoudenove kolekcije, „Majkrosoft” je vrata ka komunikacijama svojih korisnika za NSA držao otvorenim i kad god bi unapredio svoj sistem za šifrovanje, što je omogućilo da pod prismotrom budu korisnici servisa elektronske pošte kao što su „autluk” i „hot mejl”, kao i program za video-razgovore „skajp”, kupljen u oktobru 2011.

„Gardijan” nije stavio na uvid ceo dokument, nego je samo opisao njegov sadržaj, dok je novo otkriće u američkim medijima dobilo prilično prigušen publicitet: od vodećih listova izveštaj o tome juče je na unutrašnjim stranama imao samo „Njujork tajms”. O tehnici ovog prisluškivanja izveštavaju međutim mnogobrojni tehnološki portali.

Kao i u prethodnim slučajevima, reakcija „Majkrosofta” bila je da je postupano samo po sudskim nalozima. „Majkrosoft ni jednoj vladi ne obezbeđuje blanko ili direktan pristup ’skajdrajvu’ (skladištenje podataka u anonimnim serverima – prim.), ’autluku’, ili bilo kom proizvodu. Najzad, kad unapređujemo tehnologiju, u nekim okolnostima imamo zakonsku obavezu da ostavimo mogućnost dostavljanja informacija na zahtev službi nacionalne bezbednosti.”

Novo otkriće svakako nije iznenađenje, jer se već dugo veruje da američke informatičke kompanije, čiji je samo svaki peti korisnik neki Amerikanac, dok ih je 80 odsto iz ostatka sveta – voljno ili nevoljno održavaju bliske veze sa bezbednosnim establišmentom. Sve pri tome opovrgavaju da su prihvatile automatski nadzor svog saobraćaja i tvrde da postupaju jedino po nalozima tajnog suda (FISA) koji se bavi samo ovim poslom.

Uz pomoć Edvarda Snoudena, koga jedni smatraju nacionalnim izdajnikom, a drugi herojem koji je otkrio da je Amerika postala država „Velikog brata”, „Gardijan” i „Vašington post” su u junu izneli postojanje programa „Prizma” u okviru kojeg NSA ima direktan priključak na servere najvećih internet kompanija kao što su „Majkrosoft”, „Epl”, „Gugl”, „Fejsbuk” i „Jahu”. Mnoge među njima kao svoj moto imaju baš zaštitu korisnika, pa je tako u svojoj najnovijom marketinškoj kampanji, pokrenutoj u aprilu, „Majkrosoft” lansirao slogan „Vaša privatnost je naš prioritet”.

Privatnost, ali njen sadržaj je međutim prioritet i NSA: novi dokument je izneo i nove dokaze za ono što obaveštajni esnaf naziva „timskim sportom”: da NSA svoje „blago” rutinski deli sa CIA i FBI.

Kako izveštava „Vašington post”, glavna preokupacija NSA sada je u kojoj meri je Snouden imao uvid u dosijea o njenom špijuniranju Kine i kolika je šteta koju u tom pogledu može da učini, ili je već učinio. Pogotovo kad je reč o špijuniranju kineskog rukovodstva i drugih osetljivih „meta”. To bi naime moglo da otkrije specifične metode tog špijuniranja i Kini (i drugim vladama) omogući da zatvori bezbednosne rupe koje su tako nešto omogućavale.