Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Мајкрософт” приљежни сарадник НСА

„Мајкрософт” приљежни сарадник НСА
„Мајкрософт” сарадник НСА у много већој мери него што је досад признавала (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док је америчка дипломатија упрегла све своје снаге да три јужноамеричке владе одврати да приме Едварда Сноудена, он је наставио да открива тајне о технологији и партнерима у свеобухватном шпијунирању прекривеном само танким велом легалности.

У најновијем пакету, који је по већ устаљеној пракси прво достављен британском „Гардијану”, у сарадничкој улози је барјактар америчке информатичке индустрије и нека врста глобалног монополисте –„Мајкрософт”.

Компанија легендарног предузетника Била Гејтса (који данас тамо нема управљачке функције) колаборатор је Националне безбедносне агенције (НСА) у много већој мери него што је досад признавала. Према новом документу из Сноуденове колекције, „Мајкрософт” је врата ка комуникацијама својих корисника за НСА држао отвореним и кад год би унапредио свој систем за шифровање, што је омогућило да под присмотром буду корисници сервиса електронске поште као што су „аутлук” и „хот мејл”, као и програм за видео-разговоре „скајп”, купљен у октобру 2011.

„Гардијан” није ставио на увид цео документ, него је само описао његов садржај, док је ново откриће у америчким медијима добило прилично пригушен публицитет: од водећих листова извештај о томе јуче је на унутрашњим странама имао само „Њујорк тајмс”. О техници овог прислушкивања извештавају међутим многобројни технолошки портали.

Као и у претходним случајевима, реакција „Мајкрософта” била је да је поступано само по судским налозима. „Мајкрософт ни једној влади не обезбеђује бланко или директан приступ ’скајдрајву’ (складиштење података у анонимним серверима – прим.), ’аутлуку’, или било ком производу. Најзад, кад унапређујемо технологију, у неким околностима имамо законску обавезу да оставимо могућност достављања информација на захтев служби националне безбедности.”

Ново откриће свакако није изненађење, јер се већ дуго верује да америчке информатичке компаније, чији је само сваки пети корисник неки Американац, док их је 80 одсто из остатка света – вољно или невољно одржавају блиске везе са безбедносним естаблишментом. Све при томе оповргавају да су прихватиле аутоматски надзор свог саобраћаја и тврде да поступају једино по налозима тајног суда (ФИСА) који се бави само овим послом.

Уз помоћ Едварда Сноудена, кога једни сматрају националним издајником, а други херојем који је открио да је Америка постала држава „Великог брата”, „Гардијан” и „Вашингтон пост” су у јуну изнели постојање програма „Призма” у оквиру којег НСА има директан прикључак на сервере највећих интернет компанија као што су „Мајкрософт”, „Епл”, „Гугл”, „Фејсбук” и „Јаху”. Многе међу њима као свој мото имају баш заштиту корисника, па је тако у својој најновијом маркетиншкој кампањи, покренутој у априлу, „Мајкрософт” лансирао слоган „Ваша приватност је наш приоритет”.

Приватност, али њен садржај је међутим приоритет и НСА: нови документ је изнео и нове доказе за оно што обавештајни еснаф назива „тимским спортом”: да НСА своје „благо” рутински дели са ЦИА и ФБИ.

Како извештава „Вашингтон пост”, главна преокупација НСА сада је у којој мери је Сноуден имао увид у досијеа о њеном шпијунирању Кине и колика је штета коју у том погледу може да учини, или је већ учинио. Поготово кад је реч о шпијунирању кинеског руководства и других осетљивих „мета”. То би наиме могло да открије специфичне методе тог шпијунирања и Кини (и другим владама) омогући да затвори безбедносне рупе које су тако нешто омогућавале.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.