Haljina od metala krojena kleštima

Jedna haljina Paka Rabana izdvojila se jer svetluca i zvecka, a i škripi. Dizajner je skovao dobar plan: umesto komada tkanine koristio je komadiće metala ili plastike, a umesto konca i igle – žicu i klešta. Od malih, istovetnih kvadratića, na primer aluminijuma, dimenzija pet sa pet centimetara, napravio je ekskluzivni model, povezujući deliće u celinu uz pomoć vezivnog tkiva u obliku savitljive žice.

Moglo bi da se pomisli da ovakva haljina žulja i bode kožu, ali ne, ona se povinuje pokretima tela, jer je dovoljno prilagodljiva i elastična da ne proizvodi negativne efekte pri korišćenju. Uostalom, Pako Raban ne bi bio modni dizajner svetskog renomea da nije imao na umu tako bitnu stvar kao što je udobnost pri nošenju.

Ekskluzivni model bio je hit krajem šezdesetih godina prošlog veka, u vreme takozvane spejs ere, kada je šetnja kosmonauta po Mesecu bila tako očaravajuća. Nije bilo šanse da i Zemljani ne dožive nešto novo, uzbudljivo i nezamislivo do tada.

Naravno, model nije za šetnju po ulici, ali za izlazak u noćni provod svakako je bio. U to vreme bila je popularna disko muzika a ona je najbolje zvučala uz sveopšte svetlucanje, kako u enterijeru tako i na telu žene koja pleše u ritmu muzike iz zvučnika, sa podijuma za igru. Haljina se sjajno slagala sa svetlucavom disko kuglom, koja je, vrteći se na tavanici obasjavala ambijent – pozivajući igrače da se, možda, zapute put Meseca.

Total-dizajn nije podrazumevao samo haljinu već i nakit na rukama – nadlakticama i podlakticama, i na ušima. Noge su bile bose, a frizura natapirana i nalakirana.

----------------------------------------------

Majstor plastičnih materijala  

Španski modni dizajner Pako Raban rođen je u blizini San Sebastijana u Španiji. Majka mu je bila zaposlena u modnoj kući „Balensijaga”. Za vreme španskog građanskog rata porodica se preselila u Francusku, gde je Pako nastavio školovanje. Bio je student arhitekture u Školi lepih umetnosti u Parizu.

Njegovi najraniji modni eksperimenti bili su nakit od plastike i dugmad koje je radio za modni brend „Balensijaga”. Radio je i za modne kuće „Dior” i „Živanši”.

Prve haljine od plastičnih materijala kreirao je 1965. Tada je postao poznat po primeni alternativnih materijala. Njegove „tkanine” sastojale su se od komadića metala ili plastike koji su uvek bili pravilnih geometrijskih oblika: kružića ili kvadratića, spojenih žicom.

Rado je eksperimentisao i sa papirom, a izrađivao je svojevrsnu metalnu trikotažu. Dizajnirao je kostime za film, pozorište i balet.

Sopstveni modni studio u Parizu otvorio je 1966. i stekao međunarodnu slavu svojim neobičnim nakitom, detaljima i odećom.

Radmila Milosavljević, arhitekta