Nove sumnje u tek usvojen rebalans

Još se ni potpis predsednika Srbije nije sasvim osušio na zakonu o novom proračunu javnih finansija, koji je usvojen prošle nedelje, a već se sumnja u kredibilnost te nove računice. Drugim rečima, stručnjaci upozoravaju da odnos prihoda i rashoda nije dobro odmeren i da nanovo „visi” razlika koju treba dovesti u red sa stvarnošću.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik već je izjavio da šanse da se deficit zadrži na upravo rebalansiranih 4,7 odsto BDP-a nisu velike. Rizik za to je, kaže, naveden i u samom obrazloženju rebalansa,u kome stoji da postoji opasnost da će prihodi biti manji za petnaest milijardi dinara. Može se lako desiti da taj manjak bude čak i veći. Zbog toga su potrebne dodatne uštede, a za to još nisu predviđene mere.

I Stojan Stamenković je pre nekoliko dana na predstavljanju novog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” ocenio da će budžetski deficit verovatno biti veći od pet procenata BDP-a, iako je rebalansom budžeta planiran manjak od 4,7 odsto BDP.

– Ta mogućnost postoji, jer je precenjen nivo prihoda prikazan u rebalansu – smatra Stamenković.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog fakulteta, kaže da je oko četrnaest milijardi dinara prihoda pod znakom pitanja, što može da pogura deficit za 0,5, a to znači na nivo od oko 5,2 odsto BDP-a.

– Kod rashoda ne bi trebalo da bude odstupanja, jer su oni dobro izračunati, ali problem je da li će od PDV, koji najviše puni budžet, stvarno doći planirani iznos. I u prekrojenom budžetu prihodi od PDV-a na domaću robu i usluge su visoko procenjeni – kaže Nikolić.

On podseća da je od početka godine takozvani uvozni PDV bio manji delom zbog smanjenja uvoza, ali i neočekivane stabilnosti dinara. S druge strane, može se očekivati bolji priliv od akciza u narednom periodu. U prvoj polovini godine pretežno se prodaje roba sa zaliha, što znači s iznosom akciza iz prethodne godine, tako da se tek od marta povećava priliv po tom osnovu.

– Pitanje je i koliko će Poreska uprava da poveća efikasnost naplate, to jest stane na put izbegavanju plaćanja poreza koje je u porastu. Jer, to što su slabiji prihodi od PDV-a delom je zbog veće sive ekonomije i ne može se objasniti samo padom tražnje – upozorava Nikolić.

Na rashodnoj strani on vidi rizik da se ne ostvare planirane uštede u delu smanjenja subvencija preduzećima u restrukturiranju. Ukoliko ministarstvo finansija ostane čvrsto u namerama da im ne daje novac, ovaj stručnjak ne vidi potrebu za dodatnim rebalansom javne kase. Što se tiče najveće stavke u rashodima, a to su plate i penzije, probijanja neće biti, jer je njihov rast ograničen zakonom. Što se tiče iznosa koji će se platiti za kamate i on je uglavnom poznat. Rizik, naravno, postoji zbog kursa, pa ako dinar oslabi, taj trošak će biti veći i obrnuto – ako bude stabilan, bićemo u boljoj poziciji za otplatu.

S obzirom na to da je minus u kasi i ove godine visok i da se govori o potrebi njegovog smanjenja, Nikolić smatra da nije realno očekivati da proračun za narednu godinu napravimo na štedljivijem nivou od upravo rebalansiranih 4,7 odsto BDP-a.

I u Fiskalnom savetu nemaju dileme o tome da je rebalans budžeta napravljen preambiciozno i, prema njihovom mišljenju, deficit republičkog budžeta će umesto zacrtanih sto sedamdeset osam milijardi dinara, dostići dvesta milijardi dinara.

– Rebalans nije potpuno odgovarajući, jer su projekcije prihoda optimistične, a ni sve predviđene uštede se najverovatnije neće ostvariti. Zato bi deficit za 2013. godinu mogao da iznosi oko dvesta umesto planiranih sto sedamdeset osam milijardi dinara – navode u Fiskalnom savetu.