Dva neprijatelja o prijatelju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. maja – U utvrđenoj bagdadskoj Zelenoj zoni, danas je održan sastanak predstavnika SAD i Irana, na kome je istorija njihovih međusobnih odnosa promenjena brže nego stvarnost Iraka o kojoj su razgovarali. Njime je prekinuta 27 godina duga "pauza" u službenim kontaktima dve zemlje, ali tek treba da se vidi da li će one početi da sarađuju "u prilog stabilizaciji Iraka", za čiju se destabilizaciju, inače, uzajamno okrivljuju.

Bio je to, zapravo, prilično originalan susret dve strane, koja jedna u drugoj vide "najvećeg neprijatelja na svetu", u pokušaju da se dogovore o zajedničkom nastupu prema "zajedničkom prijatelju". Svet je prilično navikao na razna posredovanja između svakojakih rivala, ali odavno nije bilo ovakvog eksperimenta – da šansu za mirenje duelanti potraže u projektovanju sudbine "treće strane".

Američki i iranski učesnici četvorosatnog bagdadskog sastanka, na čelu sa ambasadorima Rajanom Krokerom i Hasanom Kazemijem Komijem, dogovorili su se, prema vestima koje dovde dopiru, da je "u obostranom interesu da Irak bude bezbedna, stabilna i demokratska, i prema susedima miroljubiva zemlja". Ali, zašto to već nije nego se pretvorio u rasadnik šire nestabilnosti – iako je prošlo četiri godine od svrgavanja Sadama Huseina, u kome su i jedni i drugi videli pretnju – pitanje je na koje su i Vašington i Teheran dosad odgovarali međusobnim optužbama.

Posle današnjeg sastanka, Kroker je izjavio da je prvi zvanični kontakt sa Irancima bio "pozitivan i protekao u atmosferi nalik poslovnoj", a iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad je ocenio da "činjenica da Amerikanci žele da sa nama razgovaraju o Iraku predstavlja znak napretka". Ostalo je, kako to obično i biva, da se "sa izmenjenog rečnika stigne do izmenjenog učinka".

Teške reči još bruje. Obostrano se traži da "druga strana odustane od dosadašnje loše prakse".

Amerika očekuje da Iran na delu pokaže da "ne pomaže pobunjenicima u Iraku". Teheran traži da SAD "prekinu okupaciju Iraka". Obe strane demantuju optužbe na svoj račun.

Indikativna je okolnost da je i Americi i Iranu odgovarala promena režima u Iraku, i da su obe zemlje računale s dolaskom šiita na vlast u Bagdadu. Kad se to dogodilo, počela su međusobna optuživanja. Vašington prebacuje Teheranu da podstiče "dominaciju verske šiitske braće" čime "izaziva bunt sunita, čija sabraća vladaju u okolnim zemljama Bliskog istoka", dok Teheran uzvraća zamerkama da Vašington "okupacijom haotizuje Irak".

Današnji sastanak je samo otvorio irački premijer Nuri al Maliki. Pre nego što je posao domaćina prepustio svom savetniku za nacionalnu bezbednost Mofalaku al Rubaiju, Al Maliki je izložio želje svojih sunarodnika da "Irak bude zemlja bez stranih trupa i regionalnog mešanja u unutrašnje stvari". Dodao je, kako se navodi, da su sada "snage predvođene Amerikancima tu da pomognu izgradnji nacionalnih oružanih snaga", a da "Irak neće biti odskočna daska za napad na susede" (Iran) kao ni "utočište za terorističke grupe" (među kojima se ovde sve češće pominje "rastuća aktivnost" Al Kaide).  

Košmarizacija Iraka i napetosti između Vašingtona i Teherana dostigle su takav stepen da je bio neophodan kakav-takav dijalog između Amerikanaca i Iranaca, konstatuju hroničari. Ovoga puta oni su "samo razmatrali mogućnosti za suzbijanje nasilja u Iraku", ali ostaju mnoge druge uzajamne podozrivosti.

Vašington smatra da Teheran teži atomskoj bombi, pa je Džordž Buš prošle nedelje pozvao na "strože sankcije" prema Iranu, čiji lideri pokazuju i "izrazito neprijateljstvo" prema glavnom bliskoistočnom američkom savezniku Izraelu. Iranci pak smatraju da je glavni problem u "težnji Amerikanaca da sruše vlast u Teheranu i pristrasnoj politici u prilog Tel Avivu protiv Palestinaca".

Najizvesnije je zasad, primećuju posmatrači, da Buš počinje da prihvata savete koja je nezavisna, dvopartijska Studijska grupa za Irak podnela prošlog decembra a koje je njegova administracija prvo odbacila. Među preporukama je bio i predlog da se "razgovara s neprijateljima" za kakve ovde važe Sirija i Iran. Šefovica diplomatije Kondoliza Rajs je nedavno bila u Damasku a sada je krenuo i dijalog s Teheranom.

Do sastanka u Bagdadu, konstatuju hroničari, došlo je u sticaju s nekoliko "simptomatičnih okolnosti". Ratni brodovi SAD su uplovili u Persijski zaliv, Buš razmatra mogućnost za smanjivanje američkih trupa u Iraku, dok se broj žrtava na tom bojištu povećava i među civilima i među pripadnicima američkih trupa, Iranci i Amerikanci se međusobno optužuju za "neopravdana hapšenja"…