Два непријатеља о пријатељу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. маја – У утврђеној багдадској Зеленој зони, данас је одржан састанак представника САД и Ирана, на коме је историја њихових међусобних односа промењена брже него стварност Ирака о којој су разговарали. Њиме је прекинута 27 година дуга "пауза" у службеним контактима две земље, али тек треба да се види да ли ће оне почети да сарађују "у прилог стабилизацији Ирака", за чију се дестабилизацију, иначе, узајамно окривљују.

Био је то, заправо, прилично оригиналан сусрет две стране, која једна у другој виде "највећег непријатеља на свету", у покушају да се договоре о заједничком наступу према "заједничком пријатељу". Свет је прилично навикао на разна посредовања између свакојаких ривала, али одавно није било оваквог експеримента – да шансу за мирење дуеланти потраже у пројектовању судбине "треће стране".

Амерички и ирански учесници четворосатног багдадског састанка, на челу са амбасадорима Рајаном Крокером и Хасаном Каземијем Комијем, договорили су се, према вестима које довде допиру, да је "у обостраном интересу да Ирак буде безбедна, стабилна и демократска, и према суседима мирољубива земља". Али, зашто то већ није него се претворио у расадник шире нестабилности – иако је прошло четири године од свргавања Садама Хусеина, у коме су и једни и други видели претњу – питање је на које су и Вашингтон и Техеран досад одговарали међусобним оптужбама.

После данашњег састанка, Крокер је изјавио да је први званични контакт са Иранцима био "позитиван и протекао у атмосфери налик пословној", а ирански председник Махмуд Ахмадинежад је оценио да "чињеница да Американци желе да са нама разговарају о Ираку представља знак напретка". Остало је, како то обично и бива, да се "са измењеног речника стигне до измењеног учинка".

Тешке речи још брује. Обострано се тражи да "друга страна одустане од досадашње лоше праксе".

Америка очекује да Иран на делу покаже да "не помаже побуњеницима у Ираку". Техеран тражи да САД "прекину окупацију Ирака". Обе стране демантују оптужбе на свој рачун.

Индикативна је околност да је и Америци и Ирану одговарала промена режима у Ираку, и да су обе земље рачунале с доласком шиита на власт у Багдаду. Кад се то догодило, почела су међусобна оптуживања. Вашингтон пребацује Техерану да подстиче "доминацију верске шиитске браће" чиме "изазива бунт сунита, чија сабраћа владају у околним земљама Блиског истока", док Техеран узвраћа замеркама да Вашингтон "окупацијом хаотизује Ирак".

Данашњи састанак је само отворио ирачки премијер Нури ал Малики. Пре него што је посао домаћина препустио свом саветнику за националну безбедност Мофалаку ал Рубаију, Ал Малики је изложио жеље својих сународника да "Ирак буде земља без страних трупа и регионалног мешања у унутрашње ствари". Додао је, како се наводи, да су сада "снаге предвођене Американцима ту да помогну изградњи националних оружаних снага", а да "Ирак неће бити одскочна даска за напад на суседе" (Иран) као ни "уточиште за терористичке групе" (међу којима се овде све чешће помиње "растућа активност" Ал Каиде).  

Кошмаризација Ирака и напетости између Вашингтона и Техерана достигле су такав степен да је био неопходан какав-такав дијалог између Американаца и Иранаца, констатују хроничари. Овога пута они су "само разматрали могућности за сузбијање насиља у Ираку", али остају многе друге узајамне подозривости.

Вашингтон сматра да Техеран тежи атомској бомби, па је Џорџ Буш прошле недеље позвао на "строже санкције" према Ирану, чији лидери показују и "изразито непријатељство" према главном блискоисточном америчком савезнику Израелу. Иранци пак сматрају да је главни проблем у "тежњи Американаца да сруше власт у Техерану и пристрасној политици у прилог Тел Авиву против Палестинаца".

Најизвесније је засад, примећују посматрачи, да Буш почиње да прихвата савете која је независна, двопартијска Студијска група за Ирак поднела прошлог децембра а које је његова администрација прво одбацила. Међу препорукама је био и предлог да се "разговара с непријатељима" за какве овде важе Сирија и Иран. Шефовица дипломатије Кондолиза Рајс је недавно била у Дамаску а сада је кренуо и дијалог с Техераном.

До састанка у Багдаду, констатују хроничари, дошло је у стицају с неколико "симптоматичних околности". Ратни бродови САД су упловили у Персијски залив, Буш разматра могућност за смањивање америчких трупа у Ираку, док се број жртава на том бојишту повећава и међу цивилима и међу припадницима америчких трупа, Иранци и Американци се међусобно оптужују за "неоправдана хапшења"…