Hello, bre!

Neki ljudi stvarno izgledaju normalno... sve dok ne progovore. Već dvadeset godina mi šamaraju uši pitanjima na koje ni Ajnštajn ne bi imao odgovora.

Spikam li francuski? Moram li vokati do basa? Jesam li fonala siti? Da li juzam drajer? Jesam li aplajisala za pos’o?

Nisu ovo odlomci iz moje od malena priželjkivane komunikacije sa vanzemaljcima, ovo su samo neki od bisera srbo-ingliša, jezika kanadske emigracije. Da se ne lažemo, i emigracija je klasno jezičko društvo, šarena bašta u kojoj pojedini leptirići vokaju i tokaju, peintaju i delivere. Ali, srećom, sve je više onih ptičica kojima je maternji jezik čistiji od apoteke. Neumorno naručuju i donose iz domovine knjige, bukvare, rečnike idioma i slikovnice ispisane ćirilicom. Širom Severne Amerike zaživele su škole našeg jezika.

Ali, nije kanadski srblišmoja tema, već jedan mnogo gori – onaj koji se izlegao iz kukavičjeg jajeta u zmajevom gnezdu.

Često dok obavljam posao na kompjuteru, slušam, i pomalo gleduckam, naše televizijske programe putem interneta.

Ponekad, kao da mi miluju dušu... a ponekad, kao da je narezuju.

Beogradska emisija – Ljubavna doktorka.

Isidora Bjelica, veoma uspooorenoo i poolakooo ćaska sa svojim gostima na srblišu, razvlači ga bre kao testo u pekari bez struje.

Sa Aleksandrom Janković diskutuje o pokušaju suicida... o tome kako su žene dispousabl. Po difoltu... nude se fejk stvari... a tamo neko potpuno blinka. To je sada fensi, tvrdi uvažena i prelepa gošća, spisateljica Mirjana Bobić-Mojsilović.

Vlasnik modne agencije, Nebojša Grnčarski, priča o najboljem outfitu za jesen i zimu, o bogatom selekšnu i savetuje devojke da izbegavaju kafanski luk. Mislio je valjda na izgled, ne na salatu!?

Gošće Aleksandra Radović i Ana Stanić – pune oči lepote... a uši terora.

Isidora ih poziva da se komodaju, a one trepću okicama i pričaju o kontrol friku, fešn spotu, veding šouu i lajf kouču. Isidora nadograđuje emisiju sa self pomaganjem i čestitkom jednoj od gošći koja je „uspela da ne izazove hejtere“. Ruben Papen, gost-ezoterik, diluje sa smrću, kaže domaćica u svojoj emisiji, a onda se okreće nežnoj balerini Ašhen Ataljanc da je pita kako hendluje kada joj beba plače?

Izvinite, nisam upućena – da li se ovakvi programi emituju sa prevodom u Malom Požarevcu i Vrnjačkoj Banji?

Verovatno su im razumljivije španske i turske serije od srpskog jezika u kome se klabuje, ide na bekstejdž, vodi računa o hejterima i stajlingu, šopingholičarkama koje su žrtve stratedžik marketinga i selebritima koji su kul?

Hello,bre!

Slika je dobra, ali ton je očajan.

Neki tamo kosmopoliti na domaćem asfaltu zvuče isto kao emigranti koji su stigli u Kanadu pravo sa makadama.

Arhitekta i pisac, Kalgari