Dom svoj

Da ništa nije uradio u životu, Bora Đorđević Čorba bi ostao zauvek upamćen po svojoj autorski vidovitoj pesmi „Pogledaj dom svoj, anđele“ i po opomeni iskazanoj stihom „skini paučinu s očiju“. Bravo, Boro, akademiče ubijene stvarnosti, koja nam se ukazuje ukoliko smo sami sposobni da paučinu skinemo s očiju. Odakle su došli pauci koji nam zamagljuju stvarnost u kojoj živimo u neobrazovanom svetu poslušnika koji nikada nije krasio srpski narod? Zar smo se toliko izopštili iz sveta, izgladneli u „krasoti Potemkinovih sela“ sateranih u rekonstrukciji naših života? Prodane duše srpske „inteligencije” u doba, bog da mu dušu prosti, Miloševića neizlečivo iskazuju svoje jalovo, svedeno na kuknjavu, „mišljenje“ o vlasti. Da ne skrivamo dom svoj, Anđele, u kome smo primorani da živimo, skini paučinu s očiju i pogledaj gde živimo – s krparama na podu, sa železnicom koja za evropske standarde ne postoji, na zakrpljenim putevima i u pretrpanim zatvorima, na izvozu isterane pameti koja se meri stotinama hiljada.

Anđele, pogledaj dom svoj koji ima ministarstvo kulture koje služi da pravda nekulturu vladajuće nomenklature, s klimoglavim oldtajmerima i glumcima usredsređenim da interpretiraju tuđi tekst, s nepostojećim muzejima, kinematografijom izjednačenom s narodnim kuhinjama, otpuštenim radnicima, a svim nateranim da pruže ruku milostinje. Kada već pominjem milostinju koju ministarstvo treba da isprosi, postavlja se pitanje zašto nam je potrebno takvo ministarstvo kulture jer, Anđele, kada skineš paučinu s očiju, videćeš da se na ulicama srpskih gradova gine kao da je vežba vojske bojevom municijom.

Pogledaj dom svoj, Anđele. U našem domu nije normalno položiti malu maturu sa utiskom da je nije položio ni resorni, tamo neki. Ako ste spretni, položićete u Kragujevcu gde dekan jednog fakulteta određuje cenu. Anđele, ne gledaj više u svoj dom.