Dramatična noć u Hamburgu

Ono od čega se strepilo uoči demonstracija antiglobalista u Hamburgu (ponedeljak) povodom sastanka ministara spoljnih poslova azijskih zemalja i Evropske unije, dogodilo se: uglavnom mirne u toku dana, pretvorile su se u dramatičnu noć, sa žestokim obračunima policije i demonstranata, paljevinama i uličnim barikadama.
U gradskim četvrtima u kojima se "vodio rat", mir se vratio na ulice tek oko ponoći, kada su ugašene poslednje vatre, uklonjene barikade i napravljen prvi bilans žrtava: tridesetak uhapšenih demonstranata, među kojima je bilo stranaca, nekoliko desetina privremeno stavljenih "pod kontrolu" i preko sto pedeset "uplakanih policajaca" pod dejstvom gasa koji su, ovoga puta, upotrebili – demonstranti.

Posle žestoke "generalne probe" uoči samita Grupe osam sledeće nedelje (od 6. do 8. juna) u morskom letovalištu Hajligendam na severu zemlje, koji su ljuti protivnici globalizacije uzeli na nišan – za 2. jun su najavljene demonstracije u Rostoku sa preko sto hiljada učesnika! – za ovakav "finale" došlo je do međusobnih optužbi organizatora demonstracija i policije: prvi tvrde da ih je policija isprovocirala u času kad su krenuli da se mirno razilaze, drugi da je među pet hiljada demonstranata bilo oko dve hiljade nasilnika rešenih da naprave haos.

Demonstranti su najpre pokušali da prodru u centar Hamburga, gde se u gradskoj većnici održavao već tradicionalni ministarski skup azijskih zemalja i Evropske unije  – prvi put učestvuju predstavnici Bugarske, Rumunija, Indije i Pakistana – ali su u tome sprečeni.

Dvodnevni skup je, inače, posvećen otvaranju "dijaloga o klimi" i predstavlja "uvod" u samit lidera najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta na kojem će ovo, takođe, biti glavna tema. Evropljani pokušavaju da slome otpor Kine i Indije rigoroznom smanjenju emisije ugljen-dioksida u vasionu prema njihovim aršinima. Posledice gotovo eksplozivnog privrednog rasta dva azijska džina odražavaju se, konstatuju organizatori skupa, sve drastičnije na život samih Evropljana.

Ne sme se tolerisati, upozorio je šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, da se "radna mesta sele iz Evrope" zbog visokih ekoloških i socijalnih standarda koji se u Aziji ignorišu.

Nije ovo jedini front na kojem se bore Evropljani. Upravo je obelodanjeno da se između domaćina samita G-8 i Amerikanaca vode "teški pregovori" oko završnog akta velikog skupa posvećenog klimi. Amerikanci, naime, demonstriraju nepopustljivost u "dijametralno suprotnim" pozicijama Vašingtona i Berlina. Oštro su protiv visokih ciljeva koje je, u redukciji štetnih gasova, postavila nemačka kancelarka Angela Merkel, uz, ovoga puta, srčanu podršku britanskog premijera Tonija Blera.

Sporenja će, kako se čuje, neposredno pred otvaranje samita, da uklone, ili bar ublaže Merkelova i Buš u direktnom dijalogu, iako su za to mali izgledi.

U nemačku vizuru se ne uklapaju ni Rusi koji su upozorili da radikalno smanjenje emisije i (nemačko) gašenje nuklearki ne idu jedno sa drugim. Nemački ministar za zaštitu čovekove okoline Zigmar Gabrijel reagovao je tim povodom gotovo ljutito. Rusi imaju najmanje prava da daju takve savete, ne samo zbog Černobilja, odsekao je ministar, uz konstataciju da se nigde na svetu ne barata "tako neodgovorno sa nuklearnom energijom kao u Rusiji".