Bolnice „tesne” za sve parove u programu veštačke oplodnje

„Suprug i ja godinama ne možemo da dobijemo bebu. Prijavili smo se za proces vantelesne oplodnje o trošku države. Teško je kada lutate od jedne do druge bolnice, analize morate da ponavljate, a ne znate kada će postupak da bude obavljen. Razmišljali smo da dignemo ruke od svega, uzmemo kredit i odemo u inostranstvo da okušamo tamo sreću”, kaže za „Politiku” tridesetdevetogodišnja Beograđanka, koja se godinama leči od steriliteta.

Njen slučaj nije usamljen, jer se sa sličnim mukama u ostvarivanju potomstva suočava između 200.000 i 300.000 parova u Srbiji. Ipak, strogi kriterijumi koje je država postavila za uključivanje parova u besplatan proces vantelesne oplodnje ispunjava godišnje oko 2.500 supružnika, a dešava se da čak ni taj broj ljudi ne uspeva da „uđe” u program zbog toga što za sve njih nema mesta u državnim zdravstvenim ustanovama.

Vesna Milenković, iz Udruženja pacijenata za vantelesno oplođenje „Roda”, naglašava da je veliki problem neraspisivanje tendera za učešće privatnih klinika u proces veštačke oplodnje, iako u državnim bolnicama nema kapaciteta za lečenje osoba sa sterilitetom, kao i da postoji nedostatak novca iz republičkog budžeta za lečenje osoba sa sterilitetom.

– Oko 250 parova je „na čekanju” i nezadovoljni su jer ne znaju da li će uopšte ući u program ni kome da se obrate. Iz godine u godinu se smanjuje broj parova koji su bili u besplatnom programu, pod izgovorom da nema para za to. Prošle godine je svega 1.600 prošlo kroz postupak, a ranijih godina i po 2.400. Čini se da država nije spremna da izdvoji novac za ovaj problem, a zna se da veći broj ljudi sa sterilitetom automatski znači i manji natalitet. Neka se sada izjasne koliko su novca spremni da odvoje za ovo. Parovi su zbog svega pod stresom, a zna se da on utiče na uspešnost procesa vantelesne oplodnje. Ne govori se ni o mogućnostima za proširenje prava lečenja za žene starije od 40 godina i muškarce sa problemima sa sterilitetom – objašnjava Milenkovićeva i dodaje da su prošle godine četiri puta propadali tenderi za uključivanje privatnih klinika u proces vantelesne oplodnje.

Parovi kojima su potrebne donirane jajne ćelije i spermatozoidi kako bi mogli da dobiju potomstvo najčešće odlaze u Prag i druge gradove u inostranstvu, podseća naša sagovornica, jer u Srbiji još nije uvedena banka polnih ćelija.

– Donacije nisu zakonom zabranjene, ali ne postoji primena, a samim tim, krši se zakon. U svim državama u okruženju je ovo rešeno, osim kod nas – smatra Milenkovićeva.

Prema rečima profesora dr Slobodana Arsenijevića, predsednika Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju, delovi nove strategije iz ove oblasti su napisani, a na jesen će se tačno znati gde će pacijenti i pod kojim uslovima moći da rešavaju problem veštačke oplodnje.

– Do sada je sve rađeno stihijski. Naša komisija se ozbiljno bavi razvijem oblasti vantelesne oplodnje u okviru sistema zdravstvene zaštite. U Srbiji ima dosta državnih klinika koje ne rade ove procedure, a imaju za to kapacitete i razmišlja se o uključivanju nekih od njih u proces – kaže dr Arsenijević.

Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO, kaže da je u toku priprema postupka za uključivanje privatnih klinika u proces vantelesne oplodnje i da je do sada na ovaj proces poslata 1.351 žena.

– Državne zdravstvene ustanove imaju kapacitet za 1.461 ženu. Slobodnih mesta ima u KC „Niš” (za 108 žena) i u ZC „Valjevo” (za 104 dame). Ostalo je još 303 pacijenta iz Beograda, Vojvodine Centalne i Zapadne Srbije... – dodaje Mirosavljevićeva.

Od 1978. godine, kada je rođena prva beba iz postupka vantelesne oplodnje, ova metoda omogućila je rađanje više od 3,5 miliona dece širom sveta.