Kongres za prisluškivanja, Amerikanci protiv

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Zakonodavna inicijativa u Predstavničkom domu Kongresa da se ograniči domet široko zabačene mreže za prisluškivanje građana od strane Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), nije prošla tesnom većinom, ali se rezultat glasanja (205 „za”, 217 „protiv”) ipak uzima kao dokaz da i među kongresmenima raste otpor smanjivanju sfere privatnosti zarad povećane bezbednosti.

Inicijativa, podneta u formi amandmana na vojni budžet, bila je zajedničko delo republikanca Džastina Amaša i demokrate Džona Kanjersa, obojice iz Mičigena. Amandman je odbačen sa većinom od samo 12 glasova, uprkos tome što je direktor NSA i šef Sajber komande Pentagona general Kejt Aleksander ceo dan proveo na Kapitol hilu, lično ubeđujući kongresmene da ništa ne treba da se menja.

Predsednik Barak Obama je, za svaki slučaj, najavio veto ako bi amandman prošao, dok je direktor svih obaveštajnih službi Džejms Kleper upozorio da bi većinska podrška predlogu dvojice kongresmena donela „rizik demontiranja važnog obaveštajnog sredstva”.

Nema nagoveštaja da bi nešto slično moglo da bude stavljeno na dnevni red Senata, gornjeg doma Kongresa, a sledeća prilika da se raspravlja o ovoj temi biće tek 2015, kada ističe važenje Patriotskog zakona donetog posle napada Al Kaide u septembru 2011. godine, koji je pravno pokriće za sveopšte prisluškivanje.

Rasprava o predloženom amandmanu, koja je donela i nesvakidašnju koaliciju ultrakonzervativnih republikanaca i levičarski orijentisanih demokrata, neobična je po tome što je to redak slučaj da se o jednom obavštajnom programu u Kongresu raspravlja javno. Dosad je to rađeno u obaveštajnim komitetima, iza zatvorenih vrata.

Mediji konstatuju i iznenađujuće savezništvo koje je ovim povodom Obama sklopio sa republikancima u Kongresu, koje su iz Bele kuće optuživali da su glavna prepreka realizaciji predsednikovih programa, od ekonomskih do spoljnopolitičkih.

Argumenti protiv obuzdavanja NSA koji su ovom prilikom izneti su oni stari: da se prikupljaju samo „metapodaci” (ko, s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicira), dok se ne sluša, pa prema tome i ne analizira sam sadržaj razgovora.

Ovo, međutim, ne deluju uverljivo većini Amerikanaca, pokazalo je najnovije istraživanje medijskog tandema „Vašington post” – TV mreža Ej-Bi-Si, po kome je u značajnom porastu zabrinutost građana zbog narušavanja njihovog prava na privatnost bez očiglednog unapređenja nacionalne bezbednosti.

Glavni nalaz je da je postotak Amerikanaca koji veći značaj pridaju zaštiti svoje privatnosti nego otkrivanju terorista u poslednjoj deceniji gotovo udvostručen. Samo 42 odsto smatra da program prismotre, čije postojanje je otkrio Edvard Snouden, zemlju čini bezbednijom, dok 47 odsto ocenjuje da njegovo postojanje nacionalnu bezbednost niti povećava niti umanjuje.

Sličan je nalaz i istraživanja TV mreže Si-Bi-Es, po kome 67 odsto Amerikanaca smatra da je prikupljanje podataka o telefonskim razgovorima kršenje ustavom zagarantovane privatnosti, premda njih 52 odsto misli da je to ipak neophodno sredstvo u pronalaženju terorista.

Zanimljiv je i rezultat iz istraživanja „Vašington posta” i Ej-Bi-Sija po kome su simpatije prema Edvardu Snoudenu, koji još boravi u tranzitnom području moskovskog aerodroma, u značajnom opadanju.

Većina, 53 odsto Amerikanaca, smatra da on treba da bude krivično gonjen, što je porast od 10 odsto za mesec dana. Svaki drugi izjavljuje da je on naneo štetu nacionalnoj bezbednosti, mada je samo svaki peti uveren da je ta šteta velika.