Конгрес за прислушкивања, Американци против

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Законодавна иницијатива у Представничком дому Конгреса да се ограничи домет широко забачене мреже за прислушкивање грађана од стране Националне безбедносне агенције (НСА), није прошла тесном већином, али се резултат гласања (205 „за”, 217 „против”) ипак узима као доказ да и међу конгресменима расте отпор смањивању сфере приватности зарад повећане безбедности.

Иницијатива, поднета у форми амандмана на војни буџет, била је заједничко дело републиканца Џастина Амаша и демократе Џона Канјерса, обојице из Мичигена. Амандман је одбачен са већином од само 12 гласова, упркос томе што је директор НСА и шеф Сајбер команде Пентагона генерал Кејт Александер цео дан провео на Капитол хилу, лично убеђујући конгресмене да ништа не треба да се мења.

Председник Барак Обама је, за сваки случај, најавио вето ако би амандман прошао, док је директор свих обавештајних служби Џејмс Клепер упозорио да би већинска подршка предлогу двојице конгресмена донела „ризик демонтирања важног обавештајног средства”.

Нема наговештаја да би нешто слично могло да буде стављено на дневни ред Сената, горњег дома Конгреса, а следећа прилика да се расправља о овој теми биће тек 2015, када истиче важење Патриотског закона донетог после напада Ал Каиде у септембру 2011. године, који је правно покриће за свеопште прислушкивање.

Расправа о предложеном амандману, која је донела и несвакидашњу коалицију ултраконзервативних републиканаца и левичарски оријентисаних демократа, необична је по томе што је то редак случај да се о једном обавштајном програму у Конгресу расправља јавно. Досад је то рађено у обавештајним комитетима, иза затворених врата.

Медији констатују и изненађујуће савезништво које је овим поводом Обама склопио са републиканцима у Конгресу, које су из Беле куће оптуживали да су главна препрека реализацији председникових програма, од економских до спољнополитичких.

Аргументи против обуздавања НСА који су овом приликом изнети су они стари: да се прикупљају само „метаподаци” (ко, с ким, када, колико дуго и одакле комуницира), док се не слуша, па према томе и не анализира сам садржај разговора.

Ово, међутим, не делују уверљиво већини Американаца, показало је најновије истраживање медијског тандема „Вашингтон пост” – ТВ мрежа Еј-Би-Си, по коме је у значајном порасту забринутост грађана због нарушавања њиховог права на приватност без очигледног унапређења националне безбедности.

Главни налаз је да је постотак Американаца који већи значај придају заштити своје приватности него откривању терориста у последњој деценији готово удвостручен. Само 42 одсто сматра да програм присмотре, чије постојање је открио Едвард Сноуден, земљу чини безбеднијом, док 47 одсто оцењује да његово постојање националну безбедност нити повећава нити умањује.

Сличан је налаз и истраживања ТВ мреже Си-Би-Ес, по коме 67 одсто Американаца сматра да је прикупљање података о телефонским разговорима кршење уставом загарантоване приватности, премда њих 52 одсто мисли да је то ипак неопходно средство у проналажењу терориста.

Занимљив је и резултат из истраживања „Вашингтон поста” и Еј-Би-Сија по коме су симпатије према Едварду Сноудену, који још борави у транзитном подручју московског аеродрома, у значајном опадању.

Већина, 53 одсто Американаца, сматра да он треба да буде кривично гоњен, што је пораст од 10 одсто за месец дана. Сваки други изјављује да је он нанео штету националној безбедности, мада је само сваки пети уверен да је та штета велика.