Moskva misli ozbiljno

ANALIZA VESTI

Šta znači proba nove ruske interkontinentalne balističke rakete RS-24 koja može da nosi nekoliko zasebnih navođenih bojevih glava i koja može da probije sve postojeće ili planirane antibalističke raketne sisteme odbrane? To je, pre svega, odgovor Moskve na američke planove o postavljanju antibalističkog raketnog sistema sa raketama presretačima u Poljskoj i radarima iz tog sistema u Češkoj. Ujedno, to je i nova vrlo ozbiljna poruka Rusije da neće dozvoliti bilo kakvu vojnu inferiornost i da će na svako novo širenje NATO na istok odgovoriti adekvatnim merama.

U tehničkom smislu, Rusija je do sada već rasporedila interkontinentalne rakete SS-27 "topolj-M" i mornaričku verziju tog projektila SS-N-30 "bulava", ali sa jednom bojevom glavom.

Kopneni "topolj-M" baziraju se na mobilnim lansirnim rampama, na železničkim vagonima ili na specijalnim kamionima, 350 lansera je na točkovima na terenskoj šasiji sa po jednom bojevom glavom RS-12M, dok su  42 "topolj-M" smeštena u podzemne silose raketa SS-18 "satana".

Oko 200 projektila RS-18, odnosno po NATO kodifikaciji SS-19 sa šest nezavisno usmerenih bojevih glava i RS-20, odnosno SS-18, sa deset nezavisno usmerenih bojevih glava, koji su u borbenom dežurstvu više od 25 godina, a u sledećih tri do pet godina postepeno će biti povučene iz jedinica.

Njih će zameniti rakete "topolj-M" sa tehnologijom MIRV, odnosno sa više nezavisno usmerenih bojevih glava koje lete supersoničnim brzinama i koriste nepredvidljive algoritme za manevrisanje i izvođenje "pametnih napada" i imaju osebne mogućnosti zaštite od laserskih i nuklearnih protivdejstava.

Dakle nove rakete "topolj-M" odgovor su Moskve na američko jednostrano odustajanje od sporazuma o ABM iz 1972. godine.

Jer, američki planovi o postavljanju raketa i radara u Poljskoj i Češkoj miniraju sporazum o antibalističkim raketama ABM koji je godinama bio temelj strateške stabilnosti između Rusije i SAD.

Postoji i direktna veza između sporazuma START-1, START-2 i sporazuma ABM. To je potvrđeno i na američko-ruskim pregovorima posvećenim pitanjima antiraketne odbrane u Njujorku 1997. godine  kada su se dve strane dogovorile o formiranju mehanizama protiv ugrožavanja sporazuma ABM.

Onda su Amerikanci jednostrano napustili ABM, a Rusi su još ranije najavili da ako do toga dođe oni će napustiti sporazum START-2, iako su ga ratifikovali. Osim toga u sporazume START-1 i START-2 unete su odredbe koje potpisnicima dozvoljavaju da se povuku iz tih sporazuma ako su ugroženi njihovi nacionalni interesi.

Bez sporazuma START-2 Vašington gubi većinu svojih prava na inspekciju i verifikovanje ruskih poligona za razoružanje, zbog čega će Moskva ostati na oko 3.500 nuklearnih bojevih glava na kraju ove decenije, umesto na 1.000 do 1.500 koliko se predviđa ugovorom START-3.

U svakom slučaju, američko kršenje sporazuma o ABM imaće nesagledive posledice po svetsku, a najviše po evropsku stratešku stabilnost i bezbednost.

Jer,američka želja da se ograniči raketna opasnost iz jednog dela sveta, navodno Iran i Severna Koreja, izaziva opasnost u drugom delu sveta, u Evropi.