Москва мисли озбиљно

АНАЛИЗА ВЕСТИ

Шта значи проба нове руске интерконтиненталне балистичке ракете РС-24 која може да носи неколико засебних навођених бојевих глава и која може да пробије све постојеће или планиране антибалистичке ракетне системе одбране? То је, пре свега, одговор Москве на америчке планове о постављању антибалистичког ракетног система са ракетама пресретачима у Пољској и радарима из тог система у Чешкој. Уједно, то је и нова врло озбиљна порука Русије да неће дозволити било какву војну инфериорност и да ће на свако ново ширење НАТО на исток одговорити адекватним мерама.

У техничком смислу, Русија је до сада већ распоредила интерконтиненталне ракете СС-27 "топољ-М" и морнаричку верзију тог пројектила СС-Н-30 "булава", али са једном бојевом главом.

Копнени "топољ-М" базирају се на мобилним лансирним рампама, на железничким вагонима или на специјалним камионима, 350 лансера је на точковима на теренској шасији са по једном бојевом главом РС-12М, док су  42 "топољ-М" смештена у подземне силосе ракета СС-18 "сатана".

Oко 200 пројектила РС-18, односно по НАТО кодификацији СС-19 са шест независно усмерених бојевих глава и РС-20, односно СС-18, са десет независно усмерених бојевих глава, који су у борбеном дежурству више од 25 година, а у следећих три до пет година постепено ће бити повучене из јединица.

Њих ће заменити ракете "топољ-М" са технологијом МИРВ, односно са више независно усмерених бојевих глава које лете суперсоничним брзинама и користе непредвидљиве алгоритме за маневрисање и извођење "паметних напада" и имају осебне могућности заштите од ласерских и нуклеарних противдејстава.

Дакле нове ракете "топољ-М" одговор су Москве на америчко једнострано одустајање од споразума о АБМ из 1972. године.

Јер, амерички планови о постављању ракета и радара у Пољској и Чешкој минирају споразум о антибалистичким ракетама АБМ који је годинама био темељ стратешке стабилности између Русије и САД.

Постоји и директна веза између споразума СТАРТ-1, СТАРТ-2 и споразума АБМ. То је потврђено и на америчко-руским преговорима посвећеним питањима антиракетне одбране у Њујорку 1997. године  када су се две стране договориле о формирању механизама против угрожавања споразума АБМ.

Онда су Американци једнострано напустили АБМ, а Руси су још раније најавили да ако до тога дође они ће напустити споразум СТАРТ-2, иако су га ратификовали. Осим тога у споразуме СТАРТ-1 и СТАРТ-2 унете су одредбе које потписницима дозвољавају да се повуку из тих споразума ако су угрожени њихови национални интереси.

Без споразума СТАРТ-2 Вашингтон губи већину својих права на инспекцију и верификовање руских полигона за разоружање, због чега ће Москва остати на око 3.500 нуклеарних бојевих глава на крају ове деценије, уместо на 1.000 до 1.500 колико се предвиђа уговором СТАРТ-3.

У сваком случају, америчко кршење споразума о АБМ имаће несагледиве последице по светску, а највише по европску стратешку стабилност и безбедност.

Јер,америчка жеља да се ограничи ракетна опасност из једног дела света, наводно Иран и Северна Кореја, изазива опасност у другом делу света, у Европи.