„Maco” i „devojčice” – izrazi za omalovažavanje poslanica

Iako se politikom aktivno bavi više od decenije portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov još ne može da se pomiri sa činjenicom da joj u nedostatku političkih argumenata njene kolege kažu „Nikada te ne bih uzeo za snajku” ili joj se obraćaju sa „devojčice” kada žele da je omalovaže. Ništa manje je ne nerviraju ni njeni politički neistomišljenici koji konstatuju da „kritika mnogo lepše zvuči kada je izgovara lepa žena”.

„Mislim da se položaj žena u politici ne razlikuje bitno od položaja žene u životu. Veliki broj kolega smatra da ženama nije mesto u politici i znam da su mnogi šefovi stranaka bili u velikom problemu kada su bili suočeni sa zahtevom da u svako treće poslaničku klupu stave damu. U politici su naročito diskrimisane mlade žene – ja sam svesna da moram dva puta bolje da se spremim za javni nastup da bi me kolege tretirale kao ravnopravnog sagovornika i trudim se da ostanem mirna kada se politička debata preseli na lični nivo. Nije mi lako, ali borim se da što više žena učestvuje u političkom životu“, iskrena je Aleksadra Jerkov.   

„Ja lično ne reagujem na uvrede tipa ’maco’ i ’dušo’, jer na to ne reagujem ni u svakodnevnom životu. To je nešto sa čim živim i trudim se da me posebno ne opterećuje. Mislim da je Narodna skupština slika Srbije u malom i da se stav prema ženama u našoj zemlji preslikava i u najvišem domu. Mi smo ovde zato što se neko pre nas borio za sve ovo, sledećem sazivu poslanica biće mnogo lakše“, uverena je Marija Obradović, poslanica Srpske napredne stranke i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže. „Iako uvek ima primera da neko dobije ’na poklon’ poziciju poslanika zbog sistema kvota koje nalažu da svaka treća klupa u skupštini pripadne damama, žena koja je stigla do parlamenta u politici je verovatno provela pet do deset godina, ’muški’ je radila u svojoj stranci i borila se sa političkim neistomišljenicima i ta (politička) borba nju je ojačala“, dodaje Obradovićeva.

Poslanica Nove Srbije Nevena Adžemović kaže da se u srpskom parlamentu oseća „kao kod kuće“ i tvrdi da se nikada nije osetila diskriminisanom ni manje vrednom zbog ponašanja svojih kolega.

„Lepo se dogovaramo oko svega, sa koleginicama često pijem kafu i uživam u ženskim pričama“, priča mlada poslanica NS.

Međutim, njeno zadovoljstvo kvari osećaj da će biti izvrgnuta ruglu kada progovori o ozbiljnim temama.

„Mene su mediji veoma loše prihvatili i dočekali na nož, jer sam bila članica grupe Models, a u društvu postoji uverenje da žena koja lepo izgleda ne može da bude pametna i ne ume ništa pametno da kaže. Dešavalo se da budem izvrgnuta podsmehu kada pričam o važnim temama, kao što je nasilje nad ženama ili briga o čovekovoj okolini.. Moja misija je da pomognem nezaštićenim ženama da se izbore za veća prava. Nisam došla u parlament da se takmičim – ni sa drugim ženama, ni sa muškarcima, već da se borim za prava ugroženih žena – da se počiniocima nasilja u porodici povećaju kazne i da odmah idu u zatvor, a ne da se stvar vuče po sudovima i na kraju se fatalno završi“, kaže Nevena Adžemović. 

Poslanica Demokratske stranke Tamara Tripić konstatuje da uspešnim ženama u Srbiji nikada nije bilo teže.

„Žena koja želi da ima karijeru, ne samo u politici već u bilo kakvoj oblasti privrede stalno je na ispitu – ona mora da bude vrednija od muškarca, da dođe pre svih na posao i da poslednja ode, da ujutru spremi doručak deci i isprati ih u školu i da vodi računa o svom mužu. Jer, ako on ode izgužvan na posao to neće biti njegova, već njena greška, a ako dete ima problem u vaspitanju to neće biti problem oca, već majke koja je to dete zapustila zarad karijere. I to je problem sa kojim se suočavaju sve uspešne žene, pa i žene u parlamentu“, konstatuje Tamara Tripić.

Njeno mišljenje deli i poslanica URS-a Jelena Travar Miljević koja dodaje da „muškarca političara na sastanku niko neće pitati – ko ti čuva decu“. Ona, međutim, smatra da je „mnogo teže doći u skupštinu nego raditi u njoj“.

Poslanica Nove Srbije Dubravka Filipovski sa ponosom ističe da su „1991. godine bile tri žene u parlamentu a danas ih je 81” i podseća da je prvi put u istoriji srpskog parlamenta svaki treći poslanik – ženskog pola. A to, prema njenom mišljenju, utiče i na činjenicu da je „ovaj saziv parlamenata tolerantniji i da postoji veća kultura dijaloga“.

„Ono što nam nedostaje jeste veća ženska solidarnost i podrška jedna drugoj. Moj je utisak da se žene u parlamentu ne osećaju kao pripadnice „slabijeg pola” zbog ponašanja svojih kolega, već možda zbog činjenice da se one nalaze u odborima koji se tiču kulture, informisanja, socijale i ljudskih prava. Tamo gde su skoncentrisani novac i moć – tu su muškarci“, konstatuje Dubravka Filipovski.

Poslanica DS Gordana Čomić ocenjuje da u parlamentu ima sve više dijaloga, a sve manje diskriminacije žena i dodaje da je formiranje Ženske parlamentarne mreže doprinelo tome da se dame u parlamentu osećaju kao kod svoje kuće.