Veliko spremanje u železnici

Niš – Tokom prošle godine Železnice Srbije su imale gubitak između šest i sedam milijardi dinara, što je za "Politiku" juče potvrdio i Radovan Glibetić, direktor Sektora za finansijsko-knjigovodstveno poslovanje ovog preduzeća. Da li samo zbog tih gubitaka, koji su očekivani i nisu nikakva novost, ili, verovatno, i zbog toga što se procenjuje da je moguće bolje poslovanje, iz ministarstava srpske vlade upućena je preporuka Železnicama Srbije da se što pre popiše celokupna imovina preduzeća i da se utvrdi ko i kako raspolaže i šta će sa njom biti.

U znatnom delu, preporuka se odnosi i na sagledavanje stvarnog stanja objekata u vlasništvu železnica koje koriste sportske organizacije širom Srbije, i na troškove koji nastaju u aktivnostima železničkih klubova.

– Imovina Železnica Srbije je veoma velika i, prema postojećoj dokumentaciji i knjigovodstvu, što se možda i ne zna, iznosi oko 12 odsto ukupne državne imovine. Procena vrednosti je zakonska obaveza i naše preduzeće će je izvršiti, s tim što će se istovremeno morati da pronađe način daljeg korišćenja shodno tržišnim uslovima u našoj zemlji. To, naravno, važi i za objekte i imovinu železnica namenjene rekreaciji i sportskim aktivnostima. Ranije, to je svakako poznato, pri železnicama postojao je poseban fond zajedničke potrošnje i na osnovu potreba jedan deo sredstava izdvajan je i za finansiranje sportskih klubova, asocijacija i organizacija pri železnicama. Danas takvih fondova nema, železnice, kao i država nisu više toliko jake, a to će se svakako odraziti i na sve delove sistema, pa i sportske objekte – kaže Radovan Glibetić.

U našoj zemlji zvanično postoji registrovani Savez sportskih klubova pri železnicama, a prema podacima, od sredine maja ove godine je i 158 klubova i organizacija iz svih sportskih oblasti. Sportske organizacije najviše će biti i pogođene ako se u delo sprovede odluka da se objekti koji su se do sada koristili, izdaju pod zakup i po tržišnim cenama.

Nisu u pitanju samo fudbalska, rukometna i košarkaška igrališta, atletska i druga borilišta, a koja poseduju železnice i koje su klubovi i sportisti pri železnicama koristili. Skoro uz svaki objekat, a takvih je u skoro svim mestima u Srbiji, građeni su u prošlosti drugi sadržaji: tribine za gledaoce, svlačionice, restorani i drugo. Sve je to vlasništvo železnica i sve to su železnice u znatnom obimu iz svoje kase i fondova finansirale u izgradnji, kasnije plaćale održavanje i troškove. A oni nisu bili mali za električnu energiju i vodu i drugo...

Ukoliko budu rešili da objekte koriste pod zakup i plaćaju za njih kiriju po tržišnim cenama, klubovi će dodatno snositi i njihovo održavanje i morati da obezbede sredstva koja nemaju. Sportske organizacije u sklopu železnica jedine prave i velike vrednosti imale su upravo u objektima koje su koristile i pred njima će se ukazati možda i nepremostiv problem kako će se organizovati u budućnosti.

Da li sve ovo znači da će se ionako siromašni sportski klubovi u Subotici, Zrenjaninu, Beogradu, Nišu, Čačku..., koji nose nazive "Železničar", "Lokomotiva", ŽAK ili ŽASK, Železničko sportsko društvo "Spartak", "Signal", nestati i morati da se gase?

Još je veća dilema šta će biti sa sportistima, članovima klubova i sportskih organizacija. Prema jednoj, najprostijoj računici, koja se stalno može poslednjih dana da čuje u sportskim krugovima Srbije, opasnost je da će na hiljade mladih morati da ode iz tih klubova, ili čak i prestati da se bave sportom. Ako je prosečno samo pedesetak članova u jednom klubu, a ukupno je 158 sportskih organizacija u sklopu železnica, jasno je da postoji neizvesnost za najmanje desetak hiljada devojaka i mladića u Srbiji. Kada se, međutim, zna da postoje i sportski kolektivi koji imaju i po nekoliko stotina članova, kao što su fudbalski, rukometni i atletski klubovi u Nišu sa imenom "Železničar", onda je broj onih koji neće više imati gde da se bavi sportom mnogo, mnogo veći.