Велико спремање у железници

Ниш – Током прошле године Железнице Србије су имале губитак између шест и седам милијарди динара, што је за "Политику" јуче потврдио и Радован Глибетић, директор Сектора за финансијско-књиговодствено пословање овог предузећа. Да ли само због тих губитака, који су очекивани и нису никаква новост, или, вероватно, и због тога што се процењује да је могуће боље пословање, из министарстава српске владе упућена је препорука Железницама Србије да се што пре попише целокупна имовина предузећа и да се утврди ко и како располаже и шта ће са њом бити.

У знатном делу, препорука се односи и на сагледавање стварног стања објеката у власништву железница које користе спортске организације широм Србије, и на трошкове који настају у активностима железничких клубова.

– Имовина Железница Србије је веома велика и, према постојећој документацији и књиговодству, што се можда и не зна, износи око 12 одсто укупне државне имовине. Процена вредности је законска обавеза и наше предузеће ће је извршити, с тим што ће се истовремено морати да пронађе начин даљег коришћења сходно тржишним условима у нашој земљи. То, наравно, важи и за објекте и имовину железница намењене рекреацији и спортским активностима. Раније, то је свакако познато, при железницама постојао је посебан фонд заједничке потрошње и на основу потреба један део средстава издвајан је и за финансирање спортских клубова, асоцијација и организација при железницама. Данас таквих фондова нема, железнице, као и држава нису више толико јаке, а то ће се свакако одразити и на све делове система, па и спортске објекте – каже Радован Глибетић.

У нашој земљи званично постоји регистровани Савез спортских клубова при железницама, а према подацима, од средине маја ове године је и 158 клубова и организација из свих спортских области. Спортске организације највише ће бити и погођене ако се у дело спроведе одлука да се објекти који су се до сада користили, издају под закуп и по тржишним ценама.

Нису у питању само фудбалска, рукометна и кошаркашка игралишта, атлетска и друга борилишта, а која поседују железнице и које су клубови и спортисти при железницама користили. Скоро уз сваки објекат, а таквих је у скоро свим местима у Србији, грађени су у прошлости други садржаји: трибине за гледаоце, свлачионице, ресторани и друго. Све је то власништво железница и све то су железнице у знатном обиму из своје касе и фондова финансирале у изградњи, касније плаћале одржавање и трошкове. А они нису били мали за електричну енергију и воду и друго...

Уколико буду решили да објекте користе под закуп и плаћају за њих кирију по тржишним ценама, клубови ће додатно сносити и њихово одржавање и морати да обезбеде средства која немају. Спортске организације у склопу железница једине праве и велике вредности имале су управо у објектима које су користиле и пред њима ће се указати можда и непремостив проблем како ће се организовати у будућности.

Да ли све ово значи да ће се ионако сиромашни спортски клубови у Суботици, Зрењанину, Београду, Нишу, Чачку..., који носе називе "Железничар", "Локомотива", ЖАК или ЖАСК, Железничко спортско друштво "Спартак", "Сигнал", нестати и морати да се гасе?

Још је већа дилема шта ће бити са спортистима, члановима клубова и спортских организација. Према једној, најпростијој рачуници, која се стално може последњих дана да чује у спортским круговима Србије, опасност је да ће на хиљаде младих морати да оде из тих клубова, или чак и престати да се баве спортом. Ако је просечно само педесетак чланова у једном клубу, а укупно је 158 спортских организација у склопу железница, јасно је да постоји неизвесност за најмање десетак хиљада девојака и младића у Србији. Када се, међутим, зна да постоје и спортски колективи који имају и по неколико стотина чланова, као што су фудбалски, рукометни и атлетски клубови у Нишу са именом "Железничар", онда је број оних који неће више имати где да се бави спортом много, много већи.