Jata koka prvi put u zakonu

Čačak – Srbija nema svoj genetski potencijal u živinarstvu, pa proizvodnja zavisi od uvoza matičnih, roditeljskih jata, što stvara ogromne troškove. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je usvojen tek prošlog januara, predviđene su premije za proizvođače ovih jata, i to zahvaljujući amandmanima narodnog poslanika, profesora dr Snežane Bogosavljević Bošković (SPS).

– Na ovaj način živinarstvo je prvi put uvršćeno u zakonski dokument i predmet je buduće materijalne podrške države. Iako će farme za tov pilića i proizvodnju jaja ostati bez podsticaja, uverena sam da je ovo početak ozbiljnog rešavanja problema u živinarstvu – kaže Snežana Bogosavljević Bošković za „Politiku“.

Kod nas je lani proizvedeno 100.000 tona živinskog mesa i 1,3–1,4 milijarde konzumnih jaja. – Iako je živinarstvo u Srbiji dugo zapostavljano, vrednost ove proizvodnje dostiže 450 miliona evra godišnje – ističe naša sagovornica, dodajući:

– Zbog nebrige države problemi su se umnožili. Gotovo 95 odsto opreme nije po Pravilniku o dobrobiti živine, tržište je raspolućeno na industrijske i male farme, a otežani su i uslovi za izvoz i plasman na tržište EU, čak i za tranzit preko tih država. I kod nekih potpisnica Cefta sporazuma, kao što su Moldavija i Hrvatska, izvoz je bio znatno otežan, dok je u Makedoniji i Crnoj Gori velika konkurencija mesa iz Brazila i Argentine.

Kako naglašava, živinarstvo je izuzetno pogodna delatnost za razvoj sela i nedovoljno razvijenih područja:

– Prednost bavljenja živinarstvom jeste i to što se, u manjem obimu i bez većih ulaganja, njime mogu baviti i mlađi i stariji članovi naše zajednice. To je prepoznala i Kancelarija Vlade Srbije za održivi razvoj nedovoljno razvojnih područja, na čelu s ministrom dr Sulejmanom Ugljaninom. Zato je nedavno, na osnovu Programa podrške razvoju Priboja, Ivanjice, Nove Varoši, Prijepolja, Sjenice, Raške, Novog Pazara i Tutina, raspisan konkurs za izradu projekata za gradnju živinarnika koka nosilja i brojlera od 300, 600 i 1.000 komada, i proizvodnju jaja i mesa.

Reč je o tri vrste projekta, dva iz oblasti stočarstva i jedan iz voćarstva. Projekat živinarstva poveren je timu Agronomskog fakulteta u Čačku, sa Snežanom Bogosavljević Bošković na čelu. Stočarstvo i tehnologija prerade životinjskih sirovina je projekat koji bi trebalo da bude završen do kraja septembra ove godine, a tim je već uspostavio osnovne finansijske pokazatelje.

Tako je, recimo, za farmu od 300 nosilja potrebna investicija u vrednosti od 15.564 evra. Najveća stavka je živinarnik od 60 kvadrata (15.000 evra), a slede troškovi i za ventilatore (60 evra), hranilice (20), pojilice (126), gnezda (250) i sedala (108). Zatim je u jednogodišnju proizvodnju potrebno uložiti 8.513 evra (nosilje 1.800, hrana 5.940, voda 83, struja 240, ambalaža za jaja 250, veterinar 200), dok je očekivani prihod veći za 1.870 evra i iznosi 10.383 evra. Pazar od 90.000 jaja trebalo bi da bude 9.900, od iznošenih koka 450, a od đubriva 33 evra.

Za farmu od 600 nosilja potrebna je investicija od 31.112 evra, troškovi proizvodnje su 16.976, a godišnji prihod 20.766 evra. Za farmu sa 1.000 koka neophodno je uložiti 49.370 evra u zgradu i opremanje, troškovi proizvodnje su 28.076, a prihod 34.610 evra.

Mala farma (300 jedinki) košta 5.596, srednja (600 jedinki) 8.889, a velika (1.000 jedinki) 11.672 evra. Na prvoj, dobit (višak prihoda nad rashodima) po jednom turnusu iznosi 140, na drugoj 280, na velikoj 470 evra. Tovni turnusi traju 42 dana i u godini je planirano pet ili šest.