Јата кока први пут у закону

Чачак – Србија нема свој генетски потенцијал у живинарству, па производња зависи од увоза матичних, родитељских јата, што ствара огромне трошкове. Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који је усвојен тек прошлог јануара, предвиђене су премије за произвођаче ових јата, и то захваљујући амандманима народног посланика, професора др Снежане Богосављевић Бошковић (СПС).

– На овај начин живинарство је први пут увршћено у законски документ и предмет је будуће материјалне подршке државе. Иако ће фарме за тов пилића и производњу јаја остати без подстицаја, уверена сам да је ово почетак озбиљног решавања проблема у живинарству – каже Снежана Богосављевић Бошковић за „Политику“.

Код нас је лани произведено 100.000 тона живинског меса и 1,3–1,4 милијарде конзумних јаја. – Иако је живинарство у Србији дуго запостављано, вредност ове производње достиже 450 милиона евра годишње – истиче наша саговорница, додајући:

– Због небриге државе проблеми су се умножили. Готово 95 одсто опреме није по Правилнику о добробити живине, тржиште је располућено на индустријске и мале фарме, а отежани су и услови за извоз и пласман на тржиште ЕУ, чак и за транзит преко тих држава. И код неких потписница Цефта споразума, као што су Молдавија и Хрватска, извоз је био знатно отежан, док је у Македонији и Црној Гори велика конкуренција меса из Бразила и Аргентине.

Како наглашава, живинарство је изузетно погодна делатност за развој села и недовољно развијених подручја:

– Предност бављења живинарством јесте и то што се, у мањем обиму и без већих улагања, њиме могу бавити и млађи и старији чланови наше заједнице. То је препознала и Канцеларија Владе Србије за одрживи развој недовољно развојних подручја, на челу с министром др Сулејманом Угљанином. Зато је недавно, на основу Програма подршке развоју Прибоја, Ивањице, Нове Вароши, Пријепоља, Сјенице, Рашке, Новог Пазара и Тутина, расписан конкурс за израду пројеката за градњу живинарника кока носиља и бројлера од 300, 600 и 1.000 комада, и производњу јаја и меса.

Реч је о три врсте пројекта, два из области сточарства и један из воћарства. Пројекат живинарства поверен је тиму Агрономског факултета у Чачку, са Снежаном Богосављевић Бошковић на челу. Сточарство и технологија прераде животињских сировина је пројекат који би требало да буде завршен до краја септембра ове године, а тим је већ успоставио основне финансијске показатеље.

Тако је, рецимо, за фарму од 300 носиља потребна инвестиција у вредности од 15.564 евра. Највећа ставка је живинарник од 60 квадрата (15.000 евра), а следе трошкови и за вентилаторе (60 евра), хранилице (20), појилице (126), гнезда (250) и седала (108). Затим је у једногодишњу производњу потребно уложити 8.513 евра (носиље 1.800, храна 5.940, вода 83, струја 240, амбалажа за јаја 250, ветеринар 200), док је очекивани приход већи за 1.870 евра и износи 10.383 евра. Пазар од 90.000 јаја требало би да буде 9.900, од изношених кока 450, а од ђубрива 33 евра.

За фарму од 600 носиља потребна је инвестиција од 31.112 евра, трошкови производње су 16.976, а годишњи приход 20.766 евра. За фарму са 1.000 кока неопходно је уложити 49.370 евра у зграду и опремање, трошкови производње су 28.076, а приход 34.610 евра.

Мала фарма (300 јединки) кошта 5.596, средња (600 јединки) 8.889, а велика (1.000 јединки) 11.672 евра. На првој, добит (вишак прихода над расходима) по једном турнусу износи 140, на другој 280, на великој 470 евра. Товни турнуси трају 42 дана и у години је планирано пет или шест.