Savski amfiteatar – treći Amsterdam

Investitori iz Italije i Japana najpre bi želeli da ulažu u gradske obale, odnosno Savski amfiteatar, koji je decenijama zarobljen kolosecima i skladištima. To interesovanje, koje je potvrđeno i na Venecijanskom bijenalu arhitekture, bilo je dovoljan razlog za čelnike opštine Savski venac i Privredne komore Srbije da pokrenu stvari sa mrtve tačke. Uvereni da prostor od 130.000 kvadrata između Gazele i Brankovog mosta ima mnogo veći potencijal nego problem, zakazali su javnu tribinu za danas u 11 časova u Privrednoj komori Srbije. Osim toga što će predstaviti možda zaboravljeni projekat "Varoš na vodi – vizija karike koja nedostaje", sačinjen pre 17 godina na zahtev Srpske akademije nauka i umetnosti, namera im je da isprovociraju i probude stručnu javnost, pa su svi koji imaju nešto da kažu dobrodošli.

– Ovakav prostor nema nijedan grad u Evropi. On može da bude uređen koncesijama na dvadeset-trideset godina. Iz tih koncesija mogla bi da bude izgrađena i lokoteretna stanica, koja se uvek spominje kao kamen spoticanja, i infrastruktura. Ne smemo da dozvolimo da se Savski amfiteatar stihijski rasparčava i uništava. Raseljavanjem železničke stanice i uklanjanjem koloseka preti opasnost spontanog urbanizma – istakao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.

Prema njegovoj proceni, Savski amfiteatar ima realnu šansu da postane novi centar Beograda, a cena kvadrata će dostići vrednost od pet do deset hiljada evra.

Arhitekte Dragoljub Dik Manojlović, Antonije Antić (sadašnji direktor Urbanističkog zavoda), Slobodanka Prekajski i pokojni Zoran Zotović i Milica Krstanovski su projektom za treći milenijum, kako je tada nazvan, predvideli izgradnju gradskog centra od Savske ulice, na desnoj obali Save do Ulice Milentija Popovića u Novom Beogradu. Povezali su ih mrežom kanala i veštačkim ostrvom nasred reke, nazvanim Menhetnom Beograda. Reč je o tri miliona kvadrata, stambenih, poslovnih, turističkih, sportskih, ugostiteljskih, parkovskih sadržaja.

 – Asocijacija na tradicionalni grad ostvarena je kroz višeznačne javne prostore, mostove i bulevare. Recimo, Bulevar Zorana Đinđića je prema našem projektu dobio produžetak na desnoj obali Save. Prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bila je velika močvara, koju su presecali Sava i mnoštvo kanala. Oni su nasuti za izgradnju Novog Beograda i autobuske stanice. Zamislili smo da putnici iz Savske ulice rečnim autobusima stižu u Novi Beograd i Zemun – objasnio je Manojlović.

Trebalo bi podsetiti da je za ovaj prostor raspisano mnogo konkursa do sada, ali, kao što je poznato, nijedan nije realizovan upravo zbog Železničke i Autobuske stanice koje svojim postojanjem baš na ovom mestu to sprečavaju. Doduše, gradski čelnici intenzivno pregovaraju sa upravom Železnica Srbije o izmeštanju pruge iz centra grada, što će, ako oni pristanu, biti ostvarljivo tek kada bude izgrađen železnički most kod Vinče. Takođe, ni imovinski odnosi na ovoj lokaciji nisu u potpunosti jasni, jer nije poznato ko je zvanični korisnik ovog zemljišta. Jedino izvesno jeste da je to državno vlasništvo.

Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine je predviđeno da postojeća železnička stanica sa dva-tri koloseka ostane kao deo javnog gradskog prevoza, za protokolarne potrebe i u turističke svrhe.

Prema pređašnjim planovima, izgradnjom prve faze "Prokopa" (nove železničke stanice) bila bi otvorena mogućnost za izmeštanje lokoteretne stanice, slepih koloseka, ali i magacina, fudbalskih igrališta. Tada bi mogao da počne da se primenjuje ugovor iz 1974. godine, kojim je jasno precizirano kako će se sa napredovanjem "Prokopa" postepeno oslobađati prostor u Savskom amfiteatru. Doduše, tamo postoji i 30 hektara slobodnog zemljišta, gde bi gradnja mogla da počne i nešto ranije.

Upravo novim Ustavom i kroz predstojeći zakon o glavnom gradu opština Savski venac će biti budući vlasnik ovog atraktivnog zemljišta. Zbog toga su njeni čelnici odlučili da pokrenu stvari sa mrtve tačke, jer su svesni da je reč o projektu, koji je značajan ne samo za grad već i za državu. Značaj lokacije, njena blizina centru i silazak na reku su motiv da se od predloženog plana ne odustane.