Савски амфитеатар – трећи Амстердам

Инвеститори из Италије и Јапана најпре би желели да улажу у градске обале, односно Савски амфитеатар, који је деценијама заробљен колосецима и складиштима. То интересовање, које је потврђено и на Венецијанском бијеналу архитектуре, било је довољан разлог за челнике општине Савски венац и Привредне коморе Србије да покрену ствари са мртве тачке. Уверени да простор од 130.000 квадрата између Газеле и Бранковог моста има много већи потенцијал него проблем, заказали су јавну трибину за данас у 11 часова у Привредној комори Србије. Осим тога што ће представити можда заборављени пројекат "Варош на води – визија карике која недостаје", сачињен пре 17 година на захтев Српске академије наука и уметности, намера им је да испровоцирају и пробуде стручну јавност, па су сви који имају нешто да кажу добродошли.

– Овакав простор нема ниједан град у Европи. Он може да буде уређен концесијама на двадесет-тридесет година. Из тих концесија могла би да буде изграђена и локотеретна станица, која се увек спомиње као камен спотицања, и инфраструктура. Не смемо да дозволимо да се Савски амфитеатар стихијски распарчава и уништава. Расељавањем железничке станице и уклањањем колосека прети опасност спонтаног урбанизма – истакао је на јучерашњој конференцији за новинаре Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац.

Према његовој процени, Савски амфитеатар има реалну шансу да постане нови центар Београда, а цена квадрата ће достићи вредност од пет до десет хиљада евра.

Архитекте Драгољуб Дик Манојловић, Антоније Антић (садашњи директор Урбанистичког завода), Слободанка Прекајски и покојни Зоран Зотовић и Милица Крстановски су пројектом за трећи миленијум, како је тада назван, предвидели изградњу градског центра од Савске улице, на десној обали Саве до Улице Милентија Поповића у Новом Београду. Повезали су их мрежом канала и вештачким острвом насред реке, названим Менхетном Београда. Реч је о три милиона квадрата, стамбених, пословних, туристичких, спортских, угоститељских, парковских садржаја.

 – Асоцијација на традиционални град остварена је кроз вишезначне јавне просторе, мостове и булеваре. Рецимо, Булевар Зорана Ђинђића је према нашем пројекту добио продужетак на десној обали Саве. Простор између Београдске тврђаве и Бежанијске косе била је велика мочвара, коју су пресецали Сава и мноштво канала. Они су насути за изградњу Новог Београда и аутобуске станице. Замислили смо да путници из Савске улице речним аутобусима стижу у Нови Београд и Земун – објаснио је Манојловић.

Требало би подсетити да је за овај простор расписано много конкурса до сада, али, као што је познато, ниједан није реализован управо због Железничке и Аутобуске станице које својим постојањем баш на овом месту то спречавају. Додуше, градски челници интензивно преговарају са управом Железница Србије о измештању пруге из центра града, што ће, ако они пристану, бити остварљиво тек када буде изграђен железнички мост код Винче. Такође, ни имовински односи на овој локацији нису у потпуности јасни, јер није познато ко је званични корисник овог земљишта. Једино извесно јесте да је то државно власништво.

Према Генералном плану Београда до 2021. године је предвиђено да постојећа железничка станица са два-три колосека остане као део јавног градског превоза, за протоколарне потребе и у туристичке сврхе.

Према пређашњим плановима, изградњом прве фазе "Прокопа" (нове железничке станице) била би отворена могућност за измештање локотеретне станице, слепих колосека, али и магацина, фудбалских игралишта. Тада би могао да почне да се примењује уговор из 1974. године, којим је јасно прецизирано како ће се са напредовањем "Прокопа" постепено ослобађати простор у Савском амфитеатру. Додуше, тамо постоји и 30 хектара слободног земљишта, где би градња могла да почне и нешто раније.

Управо новим Уставом и кроз предстојећи закон о главном граду општина Савски венац ће бити будући власник овог атрактивног земљишта. Због тога су њени челници одлучили да покрену ствари са мртве тачке, јер су свесни да је реч о пројекту, који је значајан не само за град већ и за државу. Значај локације, њена близина центру и силазак на реку су мотив да се од предложеног плана не одустане.