Punoletstvo ratnih zločina u „Oluji”

Tog dana, 7. avgusta 1995. godine, u vreme hrvatske akcije „Oluja”, tokom koje je proterano oko 250.000 Srba, a ubijeno ili nestalo oko 1.600 ljudi, u Dvoru na Uni vladao je pravi haos – nepregledna kolona izbeglica našla se u gradu oko koga su vođene borbe, u pokušaju da pređu Unu i domognu se srpskih područja u BiH. U popodnevnim satima u grad je ušla hrvatska vojska i oko 18 časova zarobila veću grupu civila, među kojima su bili Petar (1927) i Ljubica (1925) Šašo iz obližnjeg sela Ljeskovac.

– Postoje svedoci tog događaja. Mojim roditeljima tada se gubi svaki trag. Tokom kasnijih godina obavljeno je mnogo ekshumacija, ima mnogo neidentifikovanih posmrtnih ostataka. Mislim da u Hrvatskoj namerno opstruišu proces identifikacije, jer kada bi se utvrdilo ko su žrtve, bilo bi jasno da je reč o civilima, pa bi se samim tim postavilo i pitanje odgovornosti za ratne zločine – kaže Vlado Šašo, koji već 18 godina traga za roditeljima.

Akcija „Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u Knin, zbog čega se 5. avgust u Hrvatskoj obeležava kao Dan domovinske zahvalnosti, dok porodice srpskih žrtava istovremeno obeležavaju godišnjice stradanja. Ova godišnjica je, kako je to primetio Čedomir Marić, predsednik Udruženja žrtava stradalih u „Oluji”, punoletstvo tuge porodica nestalih i njihovog traganja za istinom. On je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare Udruženja porodica poginulih i nestalih „Suza”, održanoj u Beogradu, rekao da su još neekshumirani posmrtni ostaci na poznatim lokacijama u Hrvatskoj, na kojima su sahranjene 242 žrtve „Oluje”, ali i 28 žrtava hrvatske akcije „Bljesak”, napada na srpska područja u Zapadnoj Slavoniji u maju 1995. godine.

Marić nije mogao da odgovori na pitanje koliko se ljudi iz kolone prognanika, avgusta 1995, vratilo u Hrvatsku, istakavši da se tim podacima „puno manipuliše”, jer Hrvatska ističe broj Srba koji su uzeli tamošnja dokumenta kako bi ostvarivali svoja prava, a da je broj onih koji su se vratili da žive u Hrvatskoj svakako mnogo manji.

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, rekao je da se u Hrvatskoj nalaze posmrtni ostaci 960 ekshumiranih a neidentifikovanih osoba, kao i da je većina srpskih porodica odavno dala DNK uzorak za identifikaciju.

– Skoro sve žrtve se nalaze na teritoriji Hrvatske, očigledno da Hrvatska mora više da radi na identifikacijama – rekao je Odalović, podsećajući da su zločini u „Oluji” izvršeni uprkos prisustvu mirovnih snaga u zaštićenim zonama UN.

Viši savetnik u Tužilaštvu za ratne zločine Milan Bekan pozvao je sve koji imaju saznanja o ratnim zločinima u „Oluji”, ili samo sumnju, da te podatke dostave ovoj instituciji kako bi ti podaci bili dokumentovani i, ako se obezbedi dovoljno dokaza, i procesuirani. On je kao ilustraciju takvog rada tužilaštva naveo primer porodice iz Hrvatske, koja je prošle nedelje dostavila podatke, i to one koje su saznali iz hrvatskih izvora.

– Na rasvetljavanju ratnih zločina koji su izvršeni tokom rata u Hrvatskoj sarađujemo sa hrvatskim tužilaštvom, dostavili smo podatke koji su pomogli u procesuiranju odgovornih – rekao je Bekan.

--------------------------------------------------------------------------

Bez pomaka u rasvetljavanju zločina u Dvoru na Uni

Milan Bekan je rekao da za sada nema značajnijeg pomaka u rasvetljavanju zločina nad deset starih i hendikepiranih civila u Dvoru na Uni, 8. avgusta 1995. godine, tokom akcije „Oluja”. Ovaj zločin je privukao pažnju javnosti, jer postoji snimak nepoznatih vojnika koji se približavaju objektu u kojem su boravile žrtve, a koje su nešto kasnije pobijene. Danski vojnici, iz sastava Unprofora, bili su u blizini, ali njihove izjave tužilaštvu za ratne zločine nisu omogućile pomak u rasvetljavanju ovog zločina.